Fondacija Konrad Adenauer: Evropa je ovih dana u centru pažnje, jer trenutno obeležavamo „Evropsku nedelju“ slaveći Dan Evrope, 9. maj. Slavimo to što u Evropi živimo u miru i jedinstvu. Međutim, Jugoistočna Evropa je deo koji još uvek nedostaje, kako bi cela Evropa bila ujedinjena, a mir u tom delu Evrope je relativno mlad i nije nešto što se podrazumeva. Mogućnost članstva u EU predočena je Zapadnom Balkanu 2003. godine, ali se do sada pridružila samo Hrvatska. Šest zemalja regiona i dalje želi članstvo. Stoga moje pitanje za Vas glasi: Zašto je u našem interesu da te zemlje primimo u EU?

Katja Lajkert: Zapadni Balkan okružen je u potpunosti državama članicama EU. Zapadni Balkan nije na rubu već u središtu Evrope, sastavni deo Evrope. Čak i ako zemlje Zapadnog Balkana još nisu deo EU, mi smo s tim regionom već povezani na različite načine: sa preko 53 milijarde evra u oblasti trgovine, EU je daleko najvažniji trgovinski partner, a ujedno i najveći investitor, a zahvaljujući dijaspori postoji i bliska socijalna veza, posebno kod nas u Nemačkoj. Stoga nam ne može biti svejedno kako se taj region razvija. Naprotiv, u našem je interesu da tamo postoji stabilnost i da postoji pozitivan razvoj: politički, socijalni i ekonomski. To zahteva daljnje dalekosežne reforme.

Fondacija Konrad Adenauer: Hrvatska je ovih dana planirala Samit EU – Zapadni Balkan kao vrhunac svog predsedavanja Evropskom unijom. Zbog pandemije koronavirusa, samit se danas održava  kao videokonferencija šefova država i vlada 27 zemalja članica EU i šest zemalja Zapadnog Balkana. Kakva su vaša očekivanja od ovog online-samita?

Katja Lajkert: Razmena na najvišem nivou važan je znak solidarnosti i intenziteta odnosa između EU i Zapadnog Balkana, posebno u vreme koronavirusa. Međusobna predanost zajedničkom putu vrlo je važna. I ona nije mrtvo slovo na papiru: EU pomaže Zapadnom Balkanu sa 3,3 milijarde evra u oblasti medicine i ekonomije. Ovaj istorijski čin govori da shvatamo ozbiljno solidarnost i da nije reč samo o nekoliko lepih fotografija. Samit o Zapadnom Balkanu moramo iskoristiti, uprkos krizi, kako bismo jasno stavili do znanja da ne prihvatamo propuste ili čak nazadovanja kada je reč o vladavini prava i demokratiji. Mislim da je to, takođe, važna stavka za sveukupne procese proširenja. U interesu obe strane je da postanemo svesni da nazadovanje u vladavini prava, borbi protiv korupcije ili organizovanog kriminala može značiti i nazadovanje samog procesa pridruživanja, poput obustave bespovratnih sredstava.

Fondacija Konrad Adenauer: Kada govorimo o budućnosti, koju perspektivu ima region? Posebno po pitanju mladih ljudi na Zapadnom Balkanu?

Katja Lajkert: Najviše me zabrinjava veliki broj mladih i često vrlo kvalifikovanih ljudi koji okrenu leđa svojoj domovini. Samo u 2018. godini preko 230.000 građana zemalja Zapadnog Balkana dobilo je dozvolu boravka u EU. Tome bi trebalo da posvetimo mnogo više pažnje. Mislim da bi i nemačko predsedavanje Savetom EU ovo trebalo da uzme u obzir u drugoj polovini godine, pri bavljenju pitanjima Zapadnog Balkana.

Nije ni u našem ni u interesu Zapadnog Balkana da kvalifikovani radnici odu, da ostanu ljudi koji su izgubili perspektivu, jer je to, nažalost, najbolji rasadnik populizma i nacionalizma. Zbog toga bi mi, kao EU, trebalo da radimo na strateškom pristupu toj temi.

Fondacija Konrad Adenauer: Da se vratimo na evropsku solidarnost. Na početku pandemije koronavirusa, neki su se u regionu osećali napuštenim od EU, proglasivši čak evropsku solidarnost mrtvom. Da li je opravdana ta oštra kritika? Da li su napravljene greške?

Katja Lajkert: Na osnovu medijskog izveštavanja, kao i izjava vodećih političara u regionu, može se, zapravo, lako zaključiti da su Rusija, a naročito Kina, jedine zemlje koje pružaju pomoć čak i u doba krize, jer se o podršci ovih zemalja detaljno izveštava. Reč je o akciji demonstriranja zahvalnosti na političkom nivou. No, da me ne shvatite pogrešno: solidarnost i međunarodna pomoć su, naravno, važni. Međutim, jedino pravedno je ne prećutati značajnu evropsku pomoć koja višestruko premašuje podršku Kine i Rusije. Osim toga, sveobuhvatna evropska podrška Zapadnom Balkanu nije započela pandemijom koronavirusa. EU je, tako, godinama obezbeđivala finansijska sredstva kojima su potpomognuti zdravstveni sistemi zemalja Zapadnog Balkana, ali zasigurno postoje i razlozi za samokritiku. Zabrana izvoza medicinske opreme iz EU, koja je donesena 19. marta, dovela je do određene neizvesnosti. Međutim, nakon brze reakcije, ne samo što je Zapadni Balkan izuzet iz ove zabrane izvoza, nego je i uključen u zajedničku nabavku. Ono što moramo naučiti iz pandemije koronavirusa jeste da moramo puno bolje komunicirati o svojim aktivnostima na evropskom nivou. Evropska komisija u ovoj oblasti mora pronaći nove načine.

Fondacija Konrad Adenauer: Stičemo utisak da je Evropska komisija spremna  da se suoči s geopolitičkom konkurencijom, pored činjenice da u njenoj javnoj komunikaciji ima još prostora za poboljšanja. Tako se trenutno radi na ekonomskom i investicionom planu za Zapadni Balkan koji će biti predstavljen kasnije, ove godine. Šta možemo očekivati?

Katja Lajkert: Buduća ekonomska pomoć za Zapadni Balkan trebalo bi bolje da odražava naše debate unutar EU. To znači da bi trebalo da izdvojimo više sredstava za digitalizaciju ili, na primer, održivo poslovanje. Novi prioriteti, poput ulaganja u klimatske promene ili u digitalnu politiku, podrška koja poboljšava socijalne standarde ili povezanost u regionu – mi, kao Evropljani, moramo biti otvoreni po pitanju toga, da ne delujemo u vakuumu, već da budemo agilniji Evropljani. I to je deo geostrateške suverenosti Evrope.

Fondacija Konrad Adenauer: Hvala Vam puno, dr Lajkert.