Details

Овај научни скуп имао је за циљ да унапреди и прошири уобичајене тематске и методолошке приступе обе институције – приступе који се тичу, с једне стране научних проблема и питања, а са друге, проблема проблема друштвеног ангажовања научног знања.

Тема конференције произашла је из циљева плана и програма Фондације за 2014. годину, који су повезани са актуелним друштвено-политичким и културним тенденцијама ревизије унутар хуманистичких дисциплина. Ово је представљало изазов за антропологе из Етнографског института САНУ да примене постојеће етно-антрополошко знање, приступе и методологију на ово, примарно политичко питање. С друге стране, антрополошки концепт помирења, као примарно културног феномена, као и концепт конференције као сусрета научника различитих профила из сфере хуманистике били су обогаћујуће искуство за Фондацију.

На конференцији је учествовало 12 научника: из Бугарске (један политиколог и један етнолог), из Хрватске (један етно-антрополог), из Словеније (један етно-антрополог), из Италије (један историчар), из Чешке Републике (један етнолог), из Русије (један етнолог) и из Шведске (један социолог и један антрополог). Главна тема је била подељена на четири секције, са по три учесника – два предавача и један дискутант. Након ова три излагања, дискусија је бивала отворена за све присутне – представнике академске заједнице и ширу публику.

Прва сесија била је посвећена савременим и историјким перспективама помирења. Професор Нонка Богомилова, из Бугарске, презентовала је резултате анализе религијског дивезитета на Балкану и културне и правне механизме за решавање проблема који из ове разноврсности произлазе. Предавач Пјеро Пасини, из Италије, вратио је госте конференције на изворе идеје националног буђења балканских народа, док је професор, Марина Мартинова, из Русије отворила дискусију о етничкој разноликости у федералним државама као што су биле Совјетски савез и Социјалистичка Федеративна Република Југославија.

Друга сесија, под насловом Етнички стереотипи и актуелне културне праксе, била је усмерена у правцу етно-антрополошке полемике о специфичним случајевима интеретничке комуникације – на примеру Косова (између Срба и Албанаца) и на примеру Војводине (између претходних и садашњих становника некадашњих немачких села, односно, између Немаца и Срба). Случај Косова представила је доктор Сања Златановић, научни сарадник Етнографског института САНУ, а војвођански случај, доктор Александар Крел, такође научни сарадник Етнографског института САНУ.

Дискутант, професор Јана Поспишилова из Чешке, представила је део проблема са инклузијом ромске популације у једном региону Републике Чешке.

Трећа сесија под називом Етно-социолошки аспекти помирења обухватила је излагања која су указивала на родну димензију изградње културног идентитета у етнички или конфесионално комплексним окружењима или друштвеним околностима. Доценткиња Мадлен Султан Сјоквист, социолог религије из Шведске, представила је резултате истраживања међу Швеђанкама које су прешле у ислам због брака са муслиманским партнерима. Јадранка Ђорђевић Црнобрња, истраживач-сарадник Етнографског института САНУ, представила је резултате истраживања спроведеног међу Горанкама у Београду. Дискутант, професор Иванка Петрова из Бугарске, дала је свој допринос овој дискусији приказом динамичких одлика идентитета бугарских муслиманки изражених кроз одевање.

Четврта сесија била је посвећена веома важном питању идентитета и спремности на помирење у младој популацији. Доцент Јелена Спасенић из Универзитета Упсала у Шведској представила је своје истраживање о томе како млади из једне средње школе у Новом Саду виде своју будућност и како интерпретирају прошлост оптерећену ратовима, посебно ону из времена Слободана Милошевића. Професор Горан Шантек, етно-антрополог из Хрватске, представио је теоријски оквир за дефинисање и истраживање траума и указао на ставове које млади религиозни људи имају према помирењу. Дискутант, професор Ингрид Славец Градишник, етно-антрополог из Словеније, усредсредила се на теоријска и емпиријска питања дискурса и истраживања идентитета.

Конференција је протекла у високо професионалној атмосфери, али је обележена и пријатељским и инспиративним дискусијама. Показало се да, поред тога што раде на истраживањима и објављују своје радове, научници такође могу бити и значајни промотери високих друштвених и културних вредности, посебно због тога што поседују дубоку свест о узроцима сукоба у друштву и историјских и културних законитости њиховог развоја.