Details

KAS Belgrad

PolitiKAS 30 godina višestranačja kolaž foto

PolitiKAS debate: Nova normalnost

Kako, koga i zašto smo birali:

30 godina višestranačja u Srbiji

Fondacija Konrad Adenauer, Beogradska otvorena škola i Fondacija Eduardo Frei iz Holandije  priredili su debatu „30 godina višestranačja u Srbiji“ -  još jednu u seriji „PolitiKAS debata: Nova normalnost“.

Koji su najbitniji događaji i ljudi koji su obeležili tri decenije višestranačja u Srbiji? Šta se sve promenilo za 30 godina i da li smo nešto naučili? Ovo su samo neka od pitanja o kojima se diskutovalo na debati „30 godina višestranačja u Srbiji”, 23. februara 2021, koju Fondacija Konrad Adenauer, Beogradska otvorena škola i holandska Fondacija Eduardo Frei priređuju u serijalu „PolitiKAS debate: Nova normalnost“.

Svoje znanje i iskustvo sa prisutnima su podelili prof. dr Milan Jovanović, redovni profesor na Fakultetu političkih nauka i Nataša Vučković, izvršna direktorka Fondacije Centar za demokratiju (FCD). Debatu je moderirao Bojan Klačar, izvršni direktor Centra za slobodne izbore i demokratiju (CeSID).

Stranački sistem – od čega se krenulo i šta sve sve promenilo do sada

Politikolozi ističu da jedan od osnovnih razloga za osnivanje političkih stranka jesu društveni rascepi među grupama, bilo da su ekonomski, socijalni, religijski, politički, ili drugi.

Srbija je 1990. godine krenula putem uvođenja višestranačja, kada, osnivanjem pet političkih stranaka, počinje da se razvija višestranački život koji je do tada bio u blokadi, gotovo četiri i po decenije.

„Danas, u Srbiji imamo 115 aktivnih političkih stanaka, od čega su 72 preregistrovane i 51 su novoosnovane političke stranke. Ono što je uticalo na smanjenje političkih stranka od 2000. godine je uvođenje sistema sa jednom izbornom jedinicom. Od tog trenutka, broj stranaka koje po prvi put učestvuju na parlamentarnim izborima počinje da opada. Uz to se, izmenama Zakona  iz 2009, pooštravaju uslovi za registraciju stranaka (umesto do tada neophodnih 100 potpisa za osnivanje stranke, Zakonom biva propisano 10.000 potpisa), čime se broj stranaka dodatno smanjuje“, istakao je profesor Jovanović.

Od monizma do pluralizma i nazad

Odgovarajući na pitanje koliko smo blizu ili daleko od ciljeva sa kojima se prešlo iz faze monizma u pluralizam, i gde se danas Srbija nalazi u razvoju višestranačja, Nataša Vučković je istakla da „ bi za ovih 30 godina moglo da se kaže da smo napravili jedan krug, i da smo gotovo došli na početak, iako je sigurno da su okolnosti mnogo drugačije nego onda kada smo krenuli u taj proces, 1989. Kada su se u Srbiji počele osnivati političke partije, u Evropi je bio vidljiv jedan drugi proces - proces deideologizacije. On je krenuo iz ekonomskog polja i promene društvene strukture, tako da su one tradicionalne partije počele da gube svoju čvrstu ideološku strukturu. Uz to, tada je bilo mnogo entuzijazma, ljudi su bili željni da doprinesu razvoju opšteg dobra i da se politički organizuju. Ono što je bitno, mladi su bili zainteresovani da se politički angažuju. Danas to nije slučaj, što je mnogo velika razlika.“

S druge strane, „u Srbiji nisu postojala duboka vrednosna uverenja, te je liberalna faza koja podrazumeva kulturu ljudskih prava, podelu vlasti, osećanje za slobodnu javnost, uopšte – vladavinu prava, koja je nužna u izgradnji jednog odgovornog višestranačja, izostalo. Sve to je umnogome uslovilo kasnije procese“, zaključila je Vučković.

Izmenjena uloga političkih stranaka – od očekivanja do poverenja

Razlog zašto u poslednje tri decenije stranke nisu ostvarile očekivanja građana i zašto ne postoji izgrađeno poverenje na relaciji građani-političke stranke možemo tražiti u veoma malom broju institucionalizovanih, dobro organizovanih stranaka koje su uspele da opstanu i kada nisu na vlasti. Za to je veoma značajna stranačka organizacija, ali i ideološko profilisanje. Profesor Jovanović istakao je da „sve naše stranke žele da budu catch all stranke. Mislim da bi glasači više želeli programski jasnije profilisane i ideološki utemeljenije stranke. Mi smo hiperprodukcijom liderstva doveli do toga da stranka ne postoji bez jakog lidera. Svakako, jasno je da nema uspešne stranke bez uspešnog lidera, ali uspešan lider nije do kraja uspešan ako posle njega dođe do sunovrata njegove stranke“.

Političke stranke kao škole demokratije

Nataša Vučković je, govoreći o tome šta je potrebno da jedna politička stranka bude uspešna, istakla da je to „postojanje jasnog političkog projekta, te da treba definisati kakvo društvo mi hoćemo, što posledično dovodi do narativa koji je razvijen, utemeljen, konsekventan; druga bitna komponenta jesu ljudi koji mogu da iznesu politički projekat, kojima se veruje i koju mogu da animiraju građane“. Jednom osnovane, za političke stranke neophodno je negovanje članstva, podizanje aktivizma i edukacija tih članova za učestvovanje u politici uz doslednije programsko ustrojstvo. Političke partije su nezaobilazna karika za funkcionisanje demokratije. Demokratije daju glas građanima dok im ga bojkot oduzima. Stoga, ako žele da se bave politikom, političke stranke moraju da daju priliku biračima da glasaju za njih, istakao je Norbert Beckmann Dierkes, direktor kancelarije Fondacije Konrad Adenauer u Srbiji i Crnoj Gori.

Pozivanje na bojkot, na apstinenciju i na neučestvovanje u političkom životu i izbornim utakmicama predstavlja duboko nerazumevanje političkih procesa i uloge političkih partija, složili su se govornici debate.

U okviru PolitiKAS debate predstavljena je i monografija „Kako, koga i zašto smo birali – 30 godina višestanačja u Srbiji“ koju su uredili prof. dr Milan Jovanović i docent dr Dušan Vučićević, u izdanju Službenog glasnika, Instituta za političke studije i Fondacije Konrad Adenauer. Kako je istakao profesor Jovanović, monografija je rezultat dvogodišnjeg rada 45 istraživača iz Srbije, i podeljena je u nekoliko tematskih celina – od uređivanja izborne arene u normativnom smislu, motiva za izlaz birača na biralište, preko izborne komunikacije i dijalogu sa biračima, do istorijskog pregleda svih rezultata izbora i političkih posledica izbornog sistema na ostale institucije, kao i političku reprezentaciju. Poslednji deo monografije posvećen je  značaju zaštite biračkog prava.

Program PolitiKAS debate: Nova normalnost realizovaće se kroz ukupno osam debata sa ciljem uključivanja celokupnog društva u razgovor koji okuplja aktere različitih stavova.

Sve informacije o budućim PolitiKAS debatama, možete pronaći ovde.