Details

Različita istraživanja pozicioniraju Srbiju na sam vrh liste po broju frilens radnika po glavi stanovnika. Pitanje radnog statusa frilensera postalo je jedno od glavnih tema u Srbiji oktobra 2020. kada je najavljena prinudna naplata poreza i doprinosa u prethodnih 5 godina, od strane Poreske uprave i Ministarstva finansija Republike Srbije. Od tad se vode razgovori frilensera/digitalnih radnika i države za regulisanje njihovog radnog položaja i stepena opterećenja za plaćanje poreza i doprinosa.

Svoje znanje i iskustvo u oblasti digitalnog rada podelila je Branka Anđelković, ko-osnivačica i programska direktorka Centra za istraživanje javnih politika i  Luc van Dijk, profesor primenjenih nauka iz oblasti marketinga i saradnik Fondacije Eduardo Frei, Holandija. Debatu je moderirao Goran Radlovački, asistent na projektima u oblasti unapređivanja zapošljivosti u Beogradskoj otvorenoj školi.

Cilj ove debate bio je da pokaže kako se na oblast frilens preduzetništva, tj. ove vrste radnog angažovanja gleda u Holandiji, a kako u Srbiji i koji je od postojećih modela regulisanja ovog pitanja najpodesniji za Srbiju. 

Koje su odlike frilens preduzetništva i ko su frilenseri u Srbiji i Holandiji danas?

 „Frilens podrazumeva rad preko digitalnih platformi za poslodavca koji je u inostranstvu“, istakla je Branka Anđelković. Ona je dodala da „u Srbiji, filenseri ne postoje kao profesija, kao forma ili neki treći put u radnom zakonodavstvu. U slučaju Srbije govorimo o brojci od 70-100 000 frilensera što je, od 2015. godine, pozicionira u sam vrh kada gledamo regionalni, evropski i globalni prosek“.

Govoreći o situaciji u Holandiji, Luc van Dijk istakao je da „usled velike ekonomske krize koja je zahvatila Evropu i svet pre desetak godina, veliki broj ljudi u Holandiji počinje tada „prinudno“ da se bavi frilensom. Danas, u Holandiji radi 1,1 milion samozaposlenih, odnosno 20% od svih zaposlenih čine samozaposleni ili frilenseri. U Holandiji vrlo lako možete da postanete samozaposlena osoba. Uz to, država obezbeđuje mnogo poreskih olakšica za samozaposlene ili frilensere“, zaključio je van Dijk.

Da li je frilens rad trend ili nova norma? Da li ćemo više raditi za strane ili domaće poslodavce putem digitalnih platformi?

Transformacija u kojoj se trenutno nalazimo ide ka tome da ove vrste rada, tzv. rada na daljinu za poslodavca koji ima više različitih formi, postane norma, složili su se govornici. Pandemija Covid-19 jeste ubrzala trend digitalizacije rada tj. novih nestandardnih formi rada. „Kriza nam je pokazala da je sve manja zavisnost ljudi od vremena i mesta na kom rade”, istakao je van Dijk.

Kada su u pitanju nestandardne forme rada, iako obe države beleže veliki broj radnika u pomenutoj oblasti, razlika se ogleda u tome što „u Srbiji ti poslovi nisu u online sferi nego podrazumevaju sezonske poslove u poljoprivredi, tj. podrazumevaju neki drugi rad koji nije tako sofisticiran. U tom smislu, mi ne zaostajemo mnogo u procentima, ali je struktura tog rada u nestandardnim formama rada znatno drugačija od razvijenih evropskih država“, istakla je Anđelković.

Kako dalje? Koji je pravi model za Srbiju kada je u pitanju digitalni rad?

Govoreći o potencijalnim rešenjima za situaciju u kojoj se nalaze frilens radnici u Srbiji, Branka Anđelković je istakla da je problem u tome što se krenulo od poreske politike, a ne od regulisanja status frilens radnika. „Ne može se očekivati da neko plati dugovanja za doprinose ostvarene u prethodnih pet godina, a da time ne dobije ništa. Zato, najpre treba regulisati radni status, a onda pogledati ukupan korpus poreskih politika za razne nestandardne forme rada i odrediti koje rešenje bi bilo najpodesnije za svaku od ovih formi“, dodala je Anđelković.

Anđelković je dalje sugerisala da bi „najbolje bilo da smo krenuli tim tzv. trećim putem, i definisali kategoriju samostalni radnik koja postoji u raznim zakonodavstvima evropskih zemalja. Samostalni radnik ili tzv. samozaposleno lice koje je negde između preduzetnika i radnika koji radi u nekoj kompaniji je soba koja stupa u radni odnos samo sa jednim poslodavcem. U ovom slučaju, to rešenje bi odgovaralo našim radnicima na internetu, ali ne samo njima zato što oni često nemaju jednog poslodavca. Oni koriste digitalne platforme kao posrednika, ali njihovi poslodavci su u suštini različiti“, zaključila je Anđelković.

U EU je na inicijativu Nikolasa Šmita (Nicolas Schmit), komesara za radna mesta i socijalna prava, pokrenut razgovor između tzv. socijalnih partnera, a tiče se budućnosti platformskog rada. Ova tema jeste goruća već nekoliko godina i nadamo se da će njom baviti na ozbiljan i odgovoran način. Interes Republike Srbije jeste da usaglasi svoju politiku u ovoj oblasti sa evropskim standardima, ali i da usaglasi nacionalnu poresku politiku i radni status radnika na digitalnim platformama kojih je sve više.

Novi Zakon o radu koji je najavljen za 2022. godinu mogao bi da bude najsvrsishodnije rešenje kojim bi mogla da bude izvršena modifikacija trenutnih odredbi, čime bi dugoročno bila rešena trenutna situacija.

Sledeća PolitiKAS debata biće održana u utorak 20. aprila, a glavna tema biće Kako do održivih gradova?