Details

predstavnike sveštenoslužitelja, organizacija civilnog društva i službi Zaštitinika građana.

Cilj skupa bio je razmena iskustava na temu koja se tiče unapređenja položaja lica lišenih slobode, kroz različite aktivnosti koje crkve i verske zajednice mogu preduzeti ili preduzimaju u svojim lokalnim sredinama. Ovaj skup je bio ujedno i nastavak skupa od 22. maja ove godine.

Nakon pozdravnih reči direktora Fondacije Konrad Adenauer, g. Hernija Bonea i direktora Hrišćanskog kulturnog centra dr Radovan Bigović, g. Blagoja Pantelića, skup je započet obraćanjem jereja Gligorija Markovića koji je pojasnio razloge za iniciranjem ovakvog vida aktivnosti. Prema njegovim rečima, Hrišćanski kulturni centar prepoznao je potrebu za duhovnim staran-jem na svakom nivou u društvu, a naročito u situacijama kada je čovek sveden na neki drugi sistem. On je naglasio da, iako je predstavlja Srpsku pravoslavnu crkvu, smatra da sve crkve i verske zajednice treba da imaju jednaka prava da vode duhovnu brigu u ovakvom tipu institicija. Prema njegovim rečima duhovnu brigu ne treba svoditi samo na versku brigu već ova odrednica sadrži čitav niz tema, ali treba krenuti od samog početka - kako se organizuje duhovna briga. Početak svega prema njegovim rečima je redovno prisustvo i prostorija za bogosluženje. Tek tada je moguće davati predloge za različite kurseve osuđenih lica.

Nikola Kovačević, istraživač Beogradskog centra za ljudska prava pojasnio je ulogu stručne podrške Beogradskog centra za ljudska prava koja se sastojala u sprovođenju istraživanja ostvarivanje verskih prava lica lišenih slobode, na osnovu definisanih međunarodnih i domaćih standarda. Rezultati istraživanja pokazuju da se verska prava lica lišenih slobode u postojećim uslovima odvijaju na zadovoljavajućem nivou. S obzirom na to da je Centar tokom svojih monitoring poseta imao priliku da razgovara sa osuđenim licima u Okružnom zatvoru u Kragujevcu uočena je dobra praksa. U ovom zavodu organizuju se verske radionice koje su inicirane od strane osuđenih lica u zatvorenom delu zavoda, a koje je podržala lokalna parohija Srpske pravoslavne crkve.

Prema mišljenju Nikole Kovačevića, ovakav odnos saradnje u mnogome doprinosi osuđenim licima koja su u zatvorenom delu zavoda jer ona nemaju mogućnosti za radnim angažovanjem. Pošto se ove aktivnosti sprovode tri puta nedeljno, zaključio je da doprinose smislenim aktivnostima osuđenih lica. Kovačević je kao temu za diskusiju predložio mogućnost za realizaciju ovakvih incijativa i pozvao prisutne da iskažu svoje mišljenje u delu koji se odnosi na primenjivost ovakvih ili sličnih modela u drugim zavodima. Postavljeno je pitanje da li predstavnici službe za tretman mogu da osmisle ovakve ili slične programe koji bi imali spoljnu podršku, pošto je svaki zavod specifičan. Stav koji su istraživači Beogradskog centra zauzeli odnosila se na funkcionalnost religije u onom smislu u kom ona može da upotpuni nedostatak aktivnosti osuđenih lica koji su posledica sistematskih problema sa kojima se kazneni sistem suočava, a koja se odnose na nedovoljan broj zaposlenih i preoptrećenost.

Prema rečima istraživača Beogradskog centra navedeni primer Okružnog zatvora u Kragujevcu upravo je primer podrške i dobre volje crkava i verskih zajednica koji se ostvaruje u postojećim okolnostima.

Marija Kolarević, predstavnica Okružnog zatvora u Kragujevcu bliže je pojasnila predstavljeni model. Specifičnost za ovu radionicu je da u njoj učestvuju osuđena lica koja su u zatvorenom delu zavoda, a koja nemaju mogućnost radnog angažovanja, pa je ovo između ostalog način da se njihovo slobodno vreme upotpuni što se prema njenim rečima pokazalo kao pozitivno.

Diskusija o ulozi religije u životu osuđenog lica započeta je izlaganjem načelnika službe za tretman Kazneno-popravnog zavoda Požarevac Zabela, gospodina Radojica Šutovca, koji je na osnovu svog dugogodišnjeg rada sa osuđenim licima zaključio da je uloga religije velika u pravcu duhovnog otrežnjenja jer doprinosi stabilizaciji agresivnog ponašanja, praga tolerancije na agresivnost i međusobno ljudsko uvažavanje.

U pogledu organizacije sličnih aktivnosti gospodin Šutovac naveo je problem karakterističan za velike zavode, da mogu nastati raznorodna ograničenja koja su u vezi bezbednosti, ukoliko bi se radilo o većoj grupi interesenata i da bi to značilo selekciju, a to je ukoliko smestimo u ovaj kontekst, prema njegovom mišljenju, nepovljno.

Načelnica službe za tretman Kazneno-popravnog zavoda Padinska Skela, gospođa Daliborka Kujačić, navela je da postoji velika potreba za ovakvom vrstom aktivnosti od strane samih osuđenika. Načelnik službe za tretman Kazeno-popravnog zavoda u Šapcu, gospodin Duško Ivanović, naveo je primer saradnje koji postoji između zavoda i lokalne parohije SPCa. Naime, novouspostvaljena saradnja pokazala se dobrom jer sada osuđena lica učestvuju u aktivnostima koja se odnose na freskopisanje i ukrašavanje crkava i manastira koji postoje u ovom kraju. Načelnik službe za tretman Okružnog zatvora u Leskovcu, Bojan Krazić, naveo je da je upravo incijativa koja je potekla sa ovog projekta motivisala zaposlene u zavodu da kontaktiraju lokalnu parohiju i ponovo uspostave saradnju koja je ranije postojala. Tokom izlaganja iskustva iz ovog zavoda navedenoo je da su zaposleni u službi za tretmana radili na ohrabrenju i davanju smernica sveštenoslužitelja prilikom prvih poseta zavodu i da su zadovoljni kako to funkcioniše u praksi.

Gospođa Tatjana Zubović, načelnica službe za tretman Okružnog zatvora u Novom Sadu smatra da je od velikog značaja za sam zavod ukoliko bi došla incijativa od strane crkava i verskih zajednica za radnim angažovanjem osuđenih lica, budući da raspolažu kapacitetima od 24 radnih mesta na više od 300 osuđenih lica i da je zainteresovanost za postojeća radna mesta bar pet puta viša. Među prisutnima bila su podeljenja mišljenja o mogućnostima koje bi bi proizilazile ukoliko bi se u ustanove uveo zatvorski kapelan.

Prisutni predstavnici nevladinih organizacija i službi za tretman smatraju da bi na ovaj način bio urušen stepen poverljivosti koji se stvara između osuđenih lica i sveštenika, koji bi tada postao državni službenik, kao i da je to rešenje koje može da ugrozi pripadnike drugih verskih zajednica, dok su sveštenoslužitelji smatrali da je ovakav model koristan i da omogućava intenzivno prisustvo, pošto uloga sveštenoslužitelja nije takva da on koristi resocijalizaciji osuđenih lica nego omogućava uživanje prava na duhovno staranje. Predstavnik Uprave za izvršenje krivičnih sankcija, Marko Anoičić, zaključio je da crkve i verske zajednice imaju drugačije viđenje pitanja koja su se otvorila u diskusiji u odnosu na organizacije građanskog društava i predstavnike družavnog sistema, ali je bitno organizovati ovakve skupove jer doprinose međusobnog približavanju i upoznavanju funkcionisanja svakog sistema koji se iz svoje jedinstvene pozicije bave istom ili sličnom tematikom.

Neki od glavnih zaključaka sa ovog konsultativnog sastanka su da je korisno pojasniti sveštenim licima sama pravila zakonskih i drugih propisa na kojima je sistem izvršenja ustrojen, podvučen je značaj humanitarnih aktivnosti koje lokalne crkve i verske zajednice mogu inicirati, naročito ako bi se to odnosilo na radno anagažovanje osuđenih lica, kao i to da postoje rizici sprovođenja programa poput pomenutog u Okružnom zatvoru u Kragujevcu kada su veliki kazneni sistemi u pitanju. Organizatori su najavili organizovanje sličnih događaja u narednoj godini.