Učešće građana u demokratskim procesima i uloga parlamenta su danas, usled pandemije, suočeni sa posebnim izazovima. Razlozi smanjenog učešće građana u demokratskim procesima, ali i nužnost prilagođavanja načina rada parlamenta „novoj normalnosti“, bile su neke od tema ove PolitiKAS debate.

Elvira Kovač, poslanica u Narodnoj skupštini Republike Srbije od 2007. godine, istakla je u svom uvodnom obraćanju da je Narodna skupština Republike Srbije „zasedala svega nekoliko dana od februara da bi naknadno odobrila vanredno stanje“. Bez redovnih zasedanja, plenuma i funkcionisanja radnih tela predstavnička, kontrolna i zakonodavna uloga parlamenta svedena je na minimum. Kovač je dodala da je „dodatni izazov predstavljalo i isticanje mandata narodnih poslanika usled raspisivanja parlamentarnih izbora, te se fokus poslanika sa primarne funkcije premestio na kampanje i izbore. Potom je usledio period kada funkcionisanje parlamenta u punom kapacitetu takođe nije bilo omogućeno, iako je došlo do jenjavanja pandemije. Posle ukidanja vanrednog stanja je održana jedna sednica kada su verifikovani poslanički mandati“.

Uloga parlamenta u procesu EU integracija

Kao članica Odbora za Evropske integracije, Elvira Kovač istakla je značajnu ulogu parlamenta u ovom procesu. „Odbor za evropske integracije pored svega vidljivog, radi i na usklađivanju zakona sa pravnom tekovinom EU (acquis communautaire). Pre nego što bilo koji predlog zakona koji se odnosi na EU integracije dođe na dnevni red, mora biti razmatrano mišljenje Odbora. Od velike važnosti za rad Odbora su i parlamentarna diplomatija, sastanci sa poslanicima Evropskog parlamenta,  poslanicima država članica EU i raznih regionalnih, međunarodnih skupova. Od kada je Srbija zemlja kandidat za članstvo u EU, jedan od najznačajnijih zadataka Odbora za EU integracije jeste i odobravanje pregovaračkih pozicija. Kada Vlada Republike Srbije sastavi dokument i dostavi ga parlamentu, pozivaju se predstavnici NVO tj. Nacionalni konvent o Evropskoj uniji, čije predloge Odbor može da formuliše kao predlog izmene pregovaračke pozicije. Nakon mišljenja Odbora za EU integracije i matičnog odbora (u zavisnosti od teme), predložena pregovaračka pozicija se verifikuje od strane Vlade Republike Srbije, nakon čega se šalje u Brisel“. Međutim, Elvira Kovač je istakla da „ovo dugo nije rađeno, što dodatno komplikuje činjenica da Srbija još uvek nema šefa pregovaračkog tima“.

Članovi Odbora za Evropske integracije aktivni su i u Odboru za evropske poslove parlamenata Evropske unije (COSAC). Srbija i Crna Gora su kao države kandidati za članstvo bile pozivane na sednice COSAC-a što je od velike važnosti za evropske integracije obe države. S obzirom da Odbor za EU integracije posle izbora nije formiran, predstavnici Srbije nisu pozivani da učestvuju u sednicama COSAC-a.

Učešće građana u demokratskim procesima i njihova reprezentacija u parlamentu

Stefan Surlić, sa Fakulteta političkih nauka je u svom uvodnom obraćanju istakao da se moramo vrednosno odrediti kada je u pitanju Narodna skupština Republike Srbije kako bismo došli do institucionalnih procedura koje su danas problematične. „Demokratija se posmatra isključivo institucionalno, a institucije doživljavaju ozbiljnu krizu poverenja građana i samim ti se traga za alternativama“, istakao je Surlić.

„Uputio bih kritiku građanima koji ne žele da učestvuju, teže ka tome da pobegnu od političkog. Sve više se govori o pronalaženju alternative van državnih institucija, van parlamenta, van partije… da se na jednoj „antipolitičkoj osnovi“ gradi politički život. To traganje za alternativom, naspram postojeće politike kroz učešće građana koje bi samo po sebi bilo nešto drugačije i nešto izvan postojećih institucija, mislim da je urušilo demokratiju. Zato sada nema onih koji bi branili demokratiju i postojeće demokratske institucije, uključujući i parlament“.

Pluralizam se često u društvu predstavlja kao pretnja, što je u stvari osnovna vrednost demokratije, zajedno sa participacijom i kompeticijom. U teoriji su to komponente jedne poliarhične demokratije, a to je stavljeno danas potpuno po strani. „Učešće građana jeste ključno i ono se ne svodi samo na praćenje izbora i rada parlamenta. Problem je u tome što smo mi decenijama unižavali postojeće institucije svojim (ne)postupanjem. Ta antipolitičnost se manifestovala kroz različite negativne percepcije Narodne skupštine“, dodao je Surlić. Takva negativna percepcija je dovela do toga da je Narodna skupština izgubila poverenje građana, koji smatraju da je i njena nadzorna, zakonodavna i kontrolna uloga pod znakom pitanja, iako je parlament kao institucija ključna za razvoj i očuvanje demokratije u svim demokratskim državama.

Kada je u pitanju učešće građana, istaknuto je da je u Srbiji svega 5-7% građana  aktivno kroz političke partije, grupe građana, itd., a svi ostali se dele na aktere i spavače. Akteri izlaze na izbore, prate vesti, ali tu ograničavaju svoje angažovanje na polju politike i u zavisnosti od zemlje do zemlje, u onim demokratskim je to od 50-60% građana. Međutim, ogroman je i broj spavača koji konstantno raste i ide do 40-50% građana. Njih ne zanima politika, ne žele da se bave bilo kakvim društvenim pitanjima, učestvuju u debatama… Na taj način oni izražavaju jasan stav da „ne da nisu željni slobode, nego da su uvereni da njihovo učešće ili glasanje ne bi donelo nikakvu promenu. Ta ravnodušnost je konstanta i ono što zabrinjava“, zaključio je Surlić.

Preporuke i otvorena pitanja

Kako bi se povratio ugled parlamenta i osnažila njegova uloga, najpre treba osnažiti odbore u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Potrebno je da u najvišem predstavničkom telu govore najviši funkcioneri Vlade kada se raspravlja o nekom zakonskom predlogu. Treba da se pozivaju stručnjaci, da imamo transparentan rad odbora i da se vidi koliko se znanja, analize i energije od strane poslanika i skupštinske administracije ulaže u oblikovanje zakonskih predloga. Potrebno je jačati tehničke kapacitete poslanika kako bismo zaista imali razvijen parlament. Poslanici u Narodnoj skupštini moraju imati kapacitet jednog poslanika u Evropskom parlamentu koji može da zaposli tri asistenta i onda ćemo imati delotvorne skupštinske odbore, delotvorne i nezavisne poslanike koji će biti potpuno posvećeni svojoj funkciji predstavnika građana. Kao primer dobre praksa istaknuta je institucija javnih slušanja u pripremi zakona, kao i slušanja vezana za probleme u njihovoj primeni koja omogućava da se pozovu predstavnici različitih institucija, Vlade, nevladinog sektora.

Jedno od pitanja koje je otvoreno debatom je i pitanje metropolizacije poslaničke funkcije koje je naročito važno s obzirom da će u novom sazivu Narodne skupštine čak 82 lokalne samouprave biti bez „svog predstavnika“. Pitanje je, dakle, kako stimulisati poslanike koji nisu iz Beograda, Niša ili Novog Sada da brinu o opštem interesu, ali i da na odgovarajući način predstave lokalne probleme i da se za njih bore u nacionalnom parlamentu.

 „Politiku doživljavam kao način za poboljšanje našeg svakodnevnog života i zato je bitno da građani učestvuju u tom procesu, jer ako oni neće - ko će?“ poručila je poslanica Elvira Kovač. Samo zajedničkim radom poslanika i građana možemo očekivati da Narodna skupština Republike Srbije radi u najboljem interesu građana i uživa njihovo poverenje.

Za više informacija o narednim debata, pratite naš sajt.