Details

Čak i kada ih iniciraju određene društvene grupe ili organizacije, one ostaju uglavnom neprimećene i nemaju uticaja na širu javnost. Na taj način društvo biva uskraćeno za pluralizam mišljenja i stvara se atmosfera u kojoj je vrlo lako nametnuti dominantan način ramišljanja.

NIN kao jedan od najuglednijih nedeljnika i Fondacija Konrad Adenauer (KAS) odlučili su da ciklusom rasprava o stereotipima „Đavolji advokat“ pokrenu intrigantne tribine na koje bi bili pozivani i predstavnici drugih medija, a provokativnim konceptom bi se obezbedila zanimljivost teme i pažnja šire javnosti. Tema se definiše na radikalan način i pozivaju se po dva sagovornika koji bi tezu branili ili osporavali. Skupovi se održavaju na Fakultetu za medije i komunikacije Univerziteta Singidunum u Beogradu, a potom se pravi polusatna emisija koja se emituje na medijskom serviju RTS-u.

Tema četvrtog skupa koji je održan 3. aprila 2014. bila je „U Srbiji ne može biti diktature“. Da li je u Srbiji moguća vladavina jednog čoveka ili manje grupe ljudi? Jesmo li svedoci demokratije u teoriji i diktature u praksi? U kojoj meri institucionalni okviri, kao što su Ustav i zakoni, onemogućavaju uvođenje diktature? Koliko se situacija u Srbiji promenila nakon izbora i šta su građani dobili, a šta izgubili? Gde se sada nalazimo na liniji između demokratije i diktature? O tome su na tribini razmenili mišljenja prof. dr Predrag Marković, istoričar i prof dr. Vladimir Vuletić sa Filozofskog fakulteta koji su zastupali tezu da u Srbiji ne može biti diktature i novinarka Gordana Suša i advokat Nikola Barović koji su početnu tezu osporavali.

Prof. Vuletić je na početku definisao diktaturu kao slučaj kada onaj ko ima vlast u državi vrši apsolutnu kontrolu nad državnim aparatom, ministarstvima sile i sudstvom. Prema njegovim rečima, ta vrsta diktature trenutno ne postoji gotovo nigde u svetu zbog toga što imamo politizovano društvo, pa uvek jedan deo društva pruža otpor. Danas se pre može govoriti o autoritarnim režimima, smatra prof. Vuletić.

Gordana Suša naglašava da je svejedno da li govorimo o diktaturi ili autoritarnom režimu i o puzajućim ili plišanim revolucijama, ako se naša prava neprestano umanjuju i ako živimo u vreme diktata. Da li je u pitanju diktat lepote, silikona, zabrana twitter-a ili youtuba – svejedno je.

Prof. Marković je zagovornik teze da je za ozbiljnu diktaturu potrebna i ozbiljna država i da smo takav slučaj imali u bivšem DDR-u. Sirotinja voli autoritarne vođe i diktatore, ali je naš duh takav da preti da svakog svog vođu zatvori, ubije ili protera, tako da u Srbiji diktatura teško može da se zametne zbog mentalitetskog problema srpskog naroda sa diktaturom.

Advokat Nikola Barović ističe da je teror zajednički imenitelj i za autoritarni i za diktatorski režim. Onoga trenutka kada ljudi osećaju strah, potpuno je svejedno o kom režimu se radi.

Posle parlamentarnih izbora u Srbiji jedna je stranka osvojila natpolovičnu većinu u Skupštini i u poziciji je da sama formira vlast. Istovremeno, razbijena opozicija ne nalazi načine da se adekvatno suprotstavi vladajućoj većini i stoga se nameće pitanje koliki li je to izazov za krhko demokratsko drušvo u Srbiji i da li apsolutna vlast nužno znači i diktaturu?

Iako su mišljenja sagovornika i diskusije učesnika bile podeljene, kategoričan odgovor je teško dati. Zemlje iz našeg okruženja poput Mađarske ili Makedonije, u promenjenim političkim i ekonomskim okolnostima u Evropi, sigurno nisu primenile evropske standarde u svim ključnim oblastima, ali ih zbog toga ne možemo svrstati u red nedemokratskih ili apsolutističkih režima. Na srpskom društvu i njenim građanima je da se zrelo i odgovorno suoče sa izazovima fragilne demokratije, a na najvećoj stranci u Srbiji da ne poklekne pred izazovima apsolutne vlasti, jer će građani na izborima znati to da kazne, a sada vladajuća stranka će se u nekom sledećem mandatu naći u ulozi opozicije.