Details

bivšeg dopisnika F.A.Z-a za Balkan i sadašnjeg dopisnika F.A.Z-a iz Turske za Tursku i Balkan.

Tema razgovora sa stipendistima bila je:“Izvestavanje nemačkih medija o srpskoj politici – sličnosti i razlike sa srpskim novinarstvom„

„Frankfurter Algemajne Cajtung“ –F.A.Z je nacionalni nemački list osnovan 1949. godine . Ima sopstvenu mrežu dopisnika i više urednika . List je sa najširim opticajem u inostranstvu (isporučuje se u preko 148 zemalja svaki dan).Tokom godina doživeo je i redizajniranje po pitanju formata i fonta. Jedan je od visoko profilisanih novina u SR Nemačkoj. Po političkoj orijentaciji podržava konzervativne stavove u društvu.

G-din Michael Martens gost skupa, 2001.godine postaje član informativne redakcije F.A.Z-a gde je pratio zbivanja u Zajednici Nezavisnih država i Avganistanu, od 2002 - 2009 godine bio je dopisnik za Balkan. Od 2009 godine dopisnik je F.A.Z –a iz Istambula.

Na početku svoje karijere g-din Martens bio je saradnik u listovima severnonemačkog regiona. Po završetku gimnazije odlazi u Čikago, gde je proveo godinu dana, a od 1995. do 2000. godine, u okviru projekta koji je finansiralo nemačko ministarstvo spoljnih poslova, radio je kao urednik listova nemačke manjine u Rusiji i bivšem Sovjetskom Savezu – po godinu dana u Biškeku, glavnom gradu Kirgistana, u tadašnjoj predstonici Kazahstana Alma Ati i u Kijevu, a dve godine je uređivao «Sankt Peterburgise cajtung», osnovan 1727. godine. Sa putovanja po centralnoj Aziji, Pakistanu, Avganistanu, Ukrajini i Rusiji izveštavao je u listovima «Noje Cirher» i «Frankfurter algemajne cajtung» (F.A.Z).

Pomenuti razgovor g-din Martens započeo je kratkim predstavljanjem svog novinarskog iskustva, stečenog u pisanim medijima, posebno kao dopisnika F.A.Z novina. Karakteristično u njegovom radu u pomenutim novinama obeležile su priče / članci koji su nastajali „ bez pritisaka sa strane „. Njegov način rada kao dopisnika i dolaženje do validnih informacija bio je baziran isključivo na direktnom kontaktu sa ljudima, jer kako je gost napomenuo, u današnje vreme korišćenje interneta u pomenute svrhe nije dovoljno , a najčešće informacije do kojih se dolazi i nisu u potpunosti proverene i tačne.

Vesti o nekoj značajnoj temi u jednoj zemlji, moraju biti isključivo napisane od strane korespodenta koji prati tu temu , a nikako bazirane na „ internet istraživanjima„.

Razgovaralo se o načinu i formi izveštavanja, našta je g-din Martens napomenuo da se oni medju korespodentima razlikuju i da su najčesci oblici izveštavanja koje on koristi : reportaže / editorijali , a ponekad su zastupljeni i komentari i analize . Bez obzira na formu pisanja najvažnije je da postoji pitanje odgovornosti svakog novinara za ono što napiše. Autentičnost podataka najbolje se moze preneti ukoliko dopisnik živi na teritoriji o kojoj izveštava.

Teme o kojima je g-din Michael Martens izveštavao iz Srbije:bile su vezane za prethodne izbore, Slobodana Miloševića , Kosovo, Zorana Djindjića, ratovima na prostoru bivše Jugoslavije, kao i trenutno aktuelnim temema u Srbiji i njenoj političkoj sceni. Izborima iz marta 2014 godine , budućem premijeru Srbije Alekandru Vučiću.

Značajna tema o kojoj se govorilo bila je vezana za razlike i odnos političara i novinara u R Srbiji i SR Nemackoj. Zaključeno je da je u SR Nemačkoj odnos političara i novinara mnogo bolji, ali ne u kvalitetu novinarstva, vec u pogledu njene strukture. U SR Nemačkoj mnogo je izrazenije „ kritičko novinarstvo „

Kroz razgovor je takodje zakljuceno da je u proteklih nekoliko godina slika o Srbiji, kroz strane medije izmenjena. Imidz Srbije je znatno poboljšan , ali jos uvek nije „savršen“.

Znacajna tema o kojoj se, takodje govorilo bila je vezana za važnost usvajanja tri medijska zakona:

1.Zakon o javnom informisanju;

2.Finansiranju medija;

3. Zakon o javnom servisu;

Koji za Srbiju predstavljaju obavezu iz medijske strategije.

Zaključeno je, da zaokruživanje medijskog prostora kroz usvajanje medijskih zakona dugo traje i da je nakon usvajanja medijske strategije, zadatak : usvajanje sva tri medijska zakona.

Vaznost usvajanja pomenutih zakona predstavlja važan segment onoga što je suština budućih pregovora R Srbije , odnosno poglavlja 23 i 24, jer su medijske slobode veoma važne.

Ovim skupom učesnicima je predstavljen uticaj medija na društvo i društvene promene. Predstavljen je značaj objektivnog izveštavanja, kao i značaj i uloga novinara u izveštavanju . Predočen je i uticaj medija na stvaranje slike o zemlji i njenim pojedincima, kao i važnost postojanja medijske slobode.