Details

organizovane od strane Hrišćanskog kulturnog centra dr Radovan Bigović i Fondacije Konrad Adenauer.

Domaćin promocije bila je Jevrejska zajednica srbije, odnosno, rabin Isak Asiel, tako da je promocija održana u prostorijama sinagoge Sukat Šalom, šta je celom skupu dalo posebnu važnost.

Skup su otvorili g. Henri Bone, direktor Fondacije Konrad Adenauer u Beogradu i g. Blagoje Pantelić, direktor Hrišćanskog kulturnog centra dr Radovan Bigović koji su naglasili važnost saradnje ovih dveju organizacija u proteklih deset godina. Zbornik su predstavili prof. dr Darko Tanasković, otac Vukašin Milićević i rabin Isak Asiel a moderacija je bila poverena dr Aleksandru Rakoviću sa Instituta za noviju istorju Srbije. Raković je na samom početku skupa naglasio da je zbornik još jedan doprinos međuverskom dijalogu u Srbiji koji dve pomenute organizacije podržavaju čitavu deceniju.

On je istakao da je objavljivanje zbornika i prilika da se podsetimo na blaženopočivšeg oca Radovana Bigovića koji je bio stožer ovih međureligijskih dijaloga i susreta.

Govoreći o konferencijama koje zbornik obuhvata, prof. Tanasković je naglasio da su to bile najkvalitertnije konferencije na temu religija i društvo koje su ikada u Beogradu održane. Kao neku vrstu nastavka tih konferencija prof. Tanasković je pomenuo još jedno „delo“ oca Radovana Bigovića a to su interdisciplinarne master studije Religija u društvu, kulturi i evropskim integracijama koje su od ove jeseni aktuelne na Univerzitetu u Beogradu i predstavljaju prve studije religiologije u Srbiji. Veliki dorpinos međureligijskom dijalogu u Srbiji u poslednjih deset godina po prof. Tanaskoviću dala je i beogradska kancelarija Fondacije Konrad Adenauer uz svesrdnu podršku i saradnju predstavnika crkava i verskih zajednica u Srbiji.

Otac Vukašin Milićević, direktor Hrišćanskog kulturnog centra dr Radovan Bigović, govoreći o održanim konferencijama čiji je plod zbornik koji se predstavlja rekao je da „iz same srži hrišćanskog identiteta dolazi poruka o tome da ukoliko želimo da budemo zaista hrišćani, tada je ono oko čega se mi trudimo zapravo spasenje čitavog sveta, tako da mi hrišćani, bez bilo kakvog očekivanja nagrade i koristi, služimo dobru najšire ljudske zajednice“.

Rabin Isak Asiel je rekao da ovakvi susreti nisu bili mogući pre sto godina, zbog raspodela moći ko je dominantan, čija je religija dominantnaili pak čiji je politički sistem dominantniji. „Pošto naše religije počivaju na stihu ´ne po snazi, nego po Duhu Božijem`, u tom slučaju mi nismo zagovornici takve vrste moći.“

Rabin je naglasio da je veliki dorpinos međureligijskom dijalogu, pored navedenog u toku promocije, bilo i Minisatrsvo vera od 2000. godine, kao i stav Srpske pravoslavne crkve da sve crkve i verske zajednice učestvuju zajedno i na istoj ravni po svim pitanjima koja ih se tiču a koja se mogu rešiti u dijalogu sa državom. Ovde je rabin mislio na saradnju povodom ponovnog uvođenja veronauke, formiranja komisije za veronauku, zajedničkog stava o nekim zakonskim rešenjima koja se tiču crkava i verskih zajednica, kao i stava o nekim društvenim događajima.

Veliki broj učesnika na promociji je još jednom potvrdio tezu da je religija veoma važna i neiscrpna tema u srpskom društvu, kao i to da je neophodno da se što više organizacija, naučnih institucija i stručnih pojedinaca bavi raznim diskursima u kojima religija zauzima neku od uloga. Publikaciju Religija u javnom, društvenom i političkom sektoru moguće je dobiti u kancelarijama Fondacije Konrad Adenauer, besplatna je kao i sve publikacije Fondacije, ili preuzeti preko sledećeg linka: http://www.kas.de/serbien/sr/publications/36154/