Details

Opšti zaključak je, nažalost, posustajanje u medijskoj reformi i ostvarivanju napretka.

Razlozi za monitoring Zakona o radiodifuziji su, oprečno našim očekivanjima pre dve i po godine, i dalje ostali isti. Naime, još nije došlo do bitnog zaokreta u demokratskoj transformaciji medija. CPDI i KAS stoga i dalje smatraju da je nužno locirati odgovornost za činjenje i nečinjenje u ovoj oblasti, i ukazivati na već postojeće posledice, kao i na one koje mogu nastati.

U tom svetlu važno je ovde napomenuti jedan od retkih ali izuzetno bitnih pokazatelja promena na bolje: u drugom kvartalu našeg monitoringa Ustavni sud Srbije doneo je odluku kojom je ocenjeno da je uputstvo RRA o obaveznim skupštinskim prenosima na RTS u vreme važenja bilo neustavno, na šta je i naš monotiring tim septembra 2007. godine javno upozoravao.

TV-stanice svih vrsta prišle su majskim izborima (na svim nivoima) prvenstveno kao prilici da ostvare zaradu, jer ikao je RRA ograničio vreme koje se iznajmljuje za predizbornu kampanju, televizije su podigle cenu preidzbornih sekundi. Lokalna i javna TV-preduzeća koja se finansiraju iz budžeta, iako bi kampanju trebalo da prate besplatno, ponovo su učestvovale u ubiranju prihoda. Pritom, emiteri su plasirali partijske konvencije i stranačke video izveštaje bez da biračko telo ima priliku da preko TV sazna ili, u krajnjem slučaju, nametne tačke «dnevnog reda» predizborne debate. Na sve ove prigovore političari su dali odgovor da treba sačekati da ovu metariju reguliše neki novi zakon, naime Zakon o predizbornoj kampanji, najavljen za narednu godinu.

Motivisane politikom, a ne ostvarivanjem bolje i kvalitetnije društvene uloge medija, slediće verovatno i personalne promene u njima, čiji se prvi znaci već mogu prepoznati. Ukoliko nova koalicija Za evropsku Srbiju-SPS-JS-PUPS bude, recimo, htela da menja direktora RTS, onda će to izazvati domino-efekat jer bi morao da se promeni UO RTS, a zbog promene u njemu – morao bi da se menja i sastav RRA. Ovaj proces je, inače, Zakonom svesno i namerno vrlo komplikovano i složeno osmišljen, kako bi se, ukoliko to neko nameri, postigla neutralnost i nezavisnost rada RRA, odnosno medijska sfera udaljila od uticaja politike. Strategija i politička odgovornost nove vlade Srbije biće tako vidljiva kroz dešavanja i i u ovom, medijskom segmentu.

Najveći uočeni problem pravne prirode u ovom kvartalu jeste nedosledna primena prava u Republici Srbiji. Reč je ovde o koliziji Zakona o radiodifuziji sa Zakonima o glavnom gradu i o lokalnoj samoupravi. Novousvojeni zakoni omogućili su da grad i opština mogu da osnivaju televizijske i radio stanice, novine i druga sredstva javnog obaveštavanja, što je u direktnoj suprotnosti sa medijskim zakonima koji propisuju da osnivači javnog glasila ne mogu biti ni država ni teritorijalna jedinica. Rezultat preklapanja propisa jeste da sada u Srbiji postoje tri vrste takozvanih lokalnih (gradskih i opštinskih) elektronskih medija:

1.stanice koje su na vreme započele i okončale privatizaciju,

2.stanice koje su ušle u proces transformacije, ali su stale čekajući da li će morati da se privatizuju ili ne, i

3.stanice koje su još uvek opštinske ili gradske.

Ovakva pravna nesigurnost dovodi u neravnopravan položaj svaku od tih radio i televizijskih stanica, stoga je izuzetno važno da Vlada koja bude formirana, kao i Skupština, što pre odluče u kojem pravcu žele da se mediji razvijaju u Srbiji: da li je država spremna da se odrekne prava da bude osnivač javnih glasila kako je to propisano medijskim zakonima, ili će nastaviti da konstantno krši pravila koja je sama usvojila.

Na konferenciji svoje zaključke izneli su članovi monitoring-tima prof. Rade Veljanovski, prof. Miroljub Radojković i Jelena Surčulija M.A. Ostaje nam da u septembru, na 3. monitoringu, vidimo kojim će putem krenuti nova Vlada, i kako će teći usaglašavanja sa novim regulatornim okvirom medija na putu Srbije ka statusu kandidata za EU.