Details

Treća PolitiKAS debata na temu “Značaj lobiranja – primeri iz prakse Srbije i Holandije“, održana je 23. marta 2021. godine putem ZOOM platforme.

O razlikama između institucionalnog i korporativnog lobiranja, različitim tehnikama lobiranja ali i kompetencijama koje jednog lobistu čine konkurentnim govorio je Duško Krsmanović, strateški savetnik i osnivač kompanije Flagship.

Iz perspektive Holandije, države koja je treća po broju kontakata koje ostvaruje, po svojoj responzivnosti i uticaju koji postiže u EU, govorio je Wim van de Camp lobista, dugogodišnji član Evropskog parlamenta i specijalni savetnik komesarke za transport, Adine Valee.  

Debatu je moderirao Strahinja Subotić, viši istraživač u Centru za Evropske politike (CEP).

 

Šta je lobiranje? Koje vrste lobiranja razlikujemo?

Polazeći od definisanja lobiranja, Krsmanović i Van de Camp saglasili su se da lobiranje podrazumeva uticanje na donošenje odluka uz korišćenje strateškog razmišljanja, upravljanja informacijama i procenu političkih interesa u odnosu na određenu temu.

„U kriznim vremenima, posebno za industrije koje trpe velike gubitke, to praktično znači da se rad lobista zasniva na tome da pomognu tim industrijama da dođu u fokus donosioca odluka. Isticanjem uticaja te industrije na širu socio-ekonomsku sliku društva, pomaže se da baš ta industrija bude određena kao prioritetna da joj se pomogne“, istakao je Krsmanović.

Krsmanović i Van de Camp su naglasili da je bitno napraviti razliku između javnog i privatnog lobiranja ili onoga što je poznato kao institucionalno i korporativno lobiranje. Krsmanović je u prilog tome dodao da se „korporativno lobiranje svodi na jedan strateški način vođenja komunikacije između privatnog i javnog sektora. Te komunikacije postavljene su i kreirane na takav način da pomognu određenoj kompaniji ili određenim industrijskim granama da, kroz komunikacije i odnose sa spoljnim okruženjem, a to je najčešće država i različiti oblici manifestacije države ali i konkurencija, unaprede svoj strateški položaj“.

„To praktično znači da određenim kompanijama na balkanskom tržištu, koje je manje predvidivo i podložnije eksternim šokovima, mi pomažemo da se u tom haosu informacija, inicijativa ili nepredvidivosti, bolje snađu. Kompanije tako u idealnim situacija mogu da utiču na dinamiku i sadržaj propisa koji će biti donet, ili tako što će udruživanjem određenih inicijativa koje mogu biti privremene ili tajne pomoći da se interes koji jedna industrija ima bolje predstavi donosiocima odluka u određenoj državi“, zaključio je Krsmanović.

Govoreći iz perspektive Holandije, Van de Camp je istakao da „ako pogledamo politiku Holandije u Briselu, tu imamo 72-73 teme od interesa za državu i sve su međusobno povezane i zahtevaju konstantan rad i posvećenost kako bi ti interesi bili realizovani“.

Kao posebno zanimljivo i donekle jedinstveno istaknuto je lobiranje u Briselu. Ovo lobiranje podrazumeva uspostavljanje komunikacije sa 27 različitih kultura, postojanje 21 različitog jezika, seriju isprepletanih interesa, nacionalnih grupaciju i inertnost evropskih institucija. Sve to od lobiste zahteva izuzetnu kulturnu senzitivnost što ovu vrstu lobiranja čini posebnom.

 

Koje veštine poseduje dobar lobista?

„U situacijama krize povećana je potreba za uslugama onih koji mogu u kratkom vremenskom roku da uspostave komunikaciju i dođu do informacija“, istakao je Krsmanović.

Bez obzira da li se radi o privatnom ili javnom lobiranju, govornici su se saglasili da ono što jednog lobistu čini dobrim jeste njegova sposobnost da izvrši sveobuhvatnu analizu situacije.

Krsmanović je dodao da je neophodno „opšte, ali dobro poznavanje ekonomskih i političkih odnosa u zemlji, makroekonomskih pokazatelja, socijalnih i tehnoloških, odnosa u regionu, odnosa EU sa Kinom i dr. Sva ta znanje je potrebno „upakovati“ u poruku koju uz primenu odgovarajuće taktike komuniciranja upućujete dalje zainteresovanim stranama. Animirajući zainteresovane strane, vi postižete efekat pomeranja određene teme iz tačke a u tačku b ili neku nepostojeću temu stavljate na agendu“. 

Osnovna veština koja čini jednog lobistu dobrim je veština kvalitetnog komuniciranja i zato konstantno treba raditi na aktivnom unapređenju komunikacionih veština i povezivanju sa drugim ljudima. Umeće aktivnog slušanja, analitičke sposobnosti i sposobnost upravljanja informacijama od suštinskog su značaja u procesu lobiranja.

 

Preporuke za unapređivanje lobističkih kapaciteta Srbije

Govoreći o potencijalu za unapređenje lobističkih kapaciteta Srbije, Krsmanović se osvrnuo na Zakon o lobiranju koji je u Srbiji donet 2019. godine. On je istakao da je „razlog nefunkcionisanja zakona u Srbiji naučne prirode, odnosno da nije dovoljno dobro izvršena analiza efekata propisa. Da bi zakon o lobiranju dobro funkcionisao potrebno je postojanje i adekvatna primena paketa antikoruptivnih zakona koji bi mu dali osnovu za funkcionisanje“.

Van de Camp je istakao da je bi za zastupanje interesa Srbije u inostranstvu ili konkretno u Briselu od pomoći bilo postojanje poslovnog kluba Srba u Briselu i pravljenje baze podataka o Srbima u Briselu. Uz to su potrebne odlične diplomate i eksperti specijalizovani za najrazličitije oblasti koji bi održavali kontakte i bili u komunikaciji sa velikim brojem ljudi. „Samo znanjem i umrežavanjem možemo zastupati i ostvariti interese“, zaključio je ovu debatu Wim van de Camp.