Details

javnosti uopšte.

Delegacija u sastavu dr Andreas Schockenhoff, Peter Beyer, Roderich Kiesewetter, Johann David Wadephul i Hans-Joachim Falenski se od 16-19. marta 2013. godine nalazila u poseti Prištini, Severnoj Mitrovici i Beogradu razgovarajući sa političkim predstavnicima Srba i Albanaca i želeći lično da se uveri u kojoj meri su napredovale reforme u Srbiji, kao i dijalog sa Prištinom. To je jedan od neophodnih koraka da bi poslanički klub CDU/CSU mogao da donese odluku o tome da li da da podršku Srbiji za otpočinjanje pregovora o pridruživanju sa EU.

Prema važećem nemačkom zakonu samo uz podršku Bundestaga kancelarka Angela Merkel može da da zeleno svetlo za dobijanje termina za otvaranje pregovora sa Srbijom. Otuda je mišljenje i stav najvećeg poslaničkog kluba u Bundestagu od vitalnog značaja za dalje evropske integracije Srbije.

U uvodnim napomenama koje su nemački poslanici predstavili medijima i poslanicima stranaka desnog centra koji su se odazvali pozivu Fondacije Konrad Adenauer da prisustvuju konferenciji za štampu, ističe se vidljiv pomak koje su napravile vlasti u Srbiji tokom poslednjih meseci. Taj napredak je očigledan naročito u dijalogu sa Prištinom; apostrofirajući susret predsednika Nikolića i gospođe Jahjaga. Naglašeno je da će se, pre bilo kakvih konačnih ocena, sačekati Izveštaj Evropske Komisije o napretku Srbije 16. aprila 2013. godine, kao i da Srbija još uvek ima šanse da učini vidljiv napredak i dostigne zadovoljavajući nivo reformi do juna meseca.

Osvrćući se na 7. tačaka koje su dr Andreas Schockenhoff i delegacija prilikom prošle posete Srbiji u septembru 2012. godine predstavili novinarima, naglašeno je da u određenim aspektima reformi postoji snažna volja da se one sprovedu, ali da to nije dovoljno dok ne dodje do njihove implementacije. To se, pre svega, odnosi na reformu pravosuđa i sprovođenje dogovora o integrisanom upravljanju granicama i ostalih sporazuma sa Prištinom.

Malo ili nedovoljno je učinjeno u hvatanju i kažnjavanju onih koji su učestvovali u paljenju ambasade Nemačke, ukidanju paralelnih institucija na Kosovu i uticaju na Srbe na Severu Kosova od strane Beograda da sarađuju sa EULEX-om i KFOR-om. Regionalna saradnja je ocenjena kao segment u kome je nastavljena praksa negovanja kontakta sa susedima i trendu koji podrazumeva poboljšanje odnosa u regionu. Sedma tačka je izazvala, kao i prošli put, najviše nedoumica i komentara i zbog toga je u pisanoj izjavi dostavljenoj medijima naglašeno sledeće: “Jasno vidljiva volja za pravno obavezujućom normalizacijom odnosa sa Kosovom sa perspektivom da Srbija i Kosovo kao punopravne države članice u smislu ugovora EU budu u stanju da nezavisno i zajedno ispunjavaju svoja prava i obaveze; ta perspektiva mora između Srbije i Kosova da bude dogovorena kao ugovorni sporazum (na primer u obliku Sporazuma o dobrosusedskim odnosima) i mora da zaživi pre završetka pregovora o pridruživanju… Ispunjenje očekivanja navedenog u tački 7 je nezaobilazni preduslov za saglasnost CDU/CSU frakcije u Bundestagu za početak pregovora o pridruživanju!“

Zbog svega navedenog, i pored ohrabrujućih i pozitivnih signala koji se prepoznaju u politici srpske Vlade, sedam preduslova i dalje ostaju glavni parametri na osnovu kojih će poslanička grupa CDU/CSU proceniti da li Srbija ispunjava očekivanja za početak pregovora s EU. Za sada, prema njihovom mišljenju, nije učinjeno dovoljno. Konferencija za štampu i putovanje nemačke delegacije u Prištinu, Severnu Mitrovicu i Beograd doprinelo je većoj transparentnosti i otvorenosti: Nemačka želi da bude pošten partner na koga se Srbija može osloniti.