Lecture

Obraćanje naciji nemačke savezne kancelarke Angele Merkel povodom situacije sa virusom korona

Nemačka kancelarka Angela Merkel

U svom obraćanju, kancelarka Angela Merkel istakla je „Mi smo demokratija. Ne živimo od prisile već u društvu u kojem delimo svoja saznanja i gde svi građani imaju svoju ulogu u životu društva. Ovo je istorijski zadatak za nas i možemo ga obaviti samo zajedno“

Details

Drage građanke, dragi građani,

Virus korona trenutno dramatično menja život u našoj zemlji. Kao nikada ranije, na probi su naše predstave o onome što je normalno, o društvenom životu, o socijalnom suživotu. Milioni vas ne mogu da odu na svoje radno mesto. Vaša deca ne mogu da idu u školu ili u vrtić; pozorišta, bioskopi i prodavnice su zatvoreni, a ono što je možda najteže jeste činjenica da nam svima nedostaju susreti s drugim ljudima koji se, inače, podrazumevaju. Naravno da svako od nas u takvoj situaciji ima puno pitanja, i naravno da se svi brinu i razmišljaju o tome šta će biti u budućnosti.

Obraćam Vam se danas na ovaj neuobičajen način, jer želim da Vam kažem čime se ja, kao kancelarka, i sve moje kolege u vladi, u ovoj situaciji rukovodimo. U otvorenoj demokratiji se podrazumeva da političke odluke donosimo transparentno i da ih objašnjavamo, da na što bolji način obrazlažemo i komuniciramo svoje postupke kako bi oni svima bili jasni. Čvrsto sam uverena da ćemo ispuniti zadatak koji je pred nama ukoliko ga zaista sve građanke i svi građani prihvate kao svoj. Stoga, dozvolite mi da kažem: situacija je ozbiljna. I vi to treba ozbiljno da shvatite. Od ujedinjenja Nemačke, ne, od Drugog svetskog rata naša zemlja nije bila stavljena pred takav izazov kod kojeg do te mere sve zavisi od našeg zajedničkog, solidarnog postupanja.

Želim da vam objasnim gde se trenutno nalazimo kada je reč o epidemiji, šta nemačka vlada i državne institucije čine kako bi zaštitile svakoga u našoj zajednici, i kako bi ograničile štetu po ekonomski, socijalni i kulturni život. Ali, želim da vam kažem i zbog čega ste vi u svemu tome potrebni, i šta je to čime svaki pojedinac može da pruži svoj doprinos.

Što se tiče epidemije, sve što vam o tome kažem je ono što vlada zna, na osnovu kontinuiranih konsultacija sa stručnjacima sa Instituta Robert Koh i drugim naučnicima i virolozima. U čitavom svetu intenzivno se istražuje, ali još uvek ne postoje ni terapija ni vakcina za virus korona. Dokle god je to tako, imamo samo jednu mogućnost, i to je smernica koju sledimo u svemu što radimo: usporavanje širenja virusa kako bi se njegovo širenje dešavalo polako, tokom više meseci, da bi se na taj način dobilo na vremenu. To vreme je potrebno da bi nauka pronašla lek i vakcinu, ali i da bi oni koji obole mogli da dobiju najbolju moguću medicinsku negu.

Nemačka ima odličan zdravstveni sistem, možda jedan od najboljih na svetu. To nam može uliti optimizam. Ali i naše bolnice bile bi preopterećene, ako bi se u kratkom vremenskom periodu pojavio veliki broj pacijenata sa teškim oblikom infekcije virusom korona. Nisu to samo puki brojevi u statistici već je tu reč o nečijem ocu ili dedi, o nečijoj majci ili baki, o nečijoj partnerki ili partneru. Sve su to ljudi, a u našoj zajednici važan je svaki život, svaki čovek.

Želela bih ovom prilikom najpre da se obratim svima onima koji rade u našim bolnicama ili, uopšte, u zdravstvenom sistemu kao lekarke ili lekari, kao negovatelji ili na nekom drugom radnom mestu. Vi se u ovoj borbi nalazite na prvoj liniji. Vi ste ti koji prvi prime obolele i koji prvi vide koliko su teški neki oblici ove infekcije. I svakog dana iznova odlazite na svoj posao i brinete o ljudima. Doprinos koji vi pružate je ogroman i od srca vam se na tome zahvaljujem.

Dakle, potrebno je da virus usporimo na njegovom putu kroz Nemačku. Pri tome je jedna stvar od suštinskog značaja. Društveni život moramo, koliko je god to moguće, da svedemo na najmanju moguću meru. Naravno da, pri tome, moramo biti razumni, jer država će nastaviti da funkcioniše, snabdevanje će svakako biti obezbeđeno i želimo u što većoj meri da održimo privredne aktivnosti. Ali, sve ono što bi moglo da ugrozi ljude, sve što bi moglo da škodi pojedincu, ali i zajednici sada moramo redukovati. Moramo u najvećoj mogućoj meri ograničiti rizik da se ljudi zaraze jedni od drugih. Znam koliko su već sada ova ograničenja dramatična. Nema više manifestacija, sajmova, koncerata, a ni škole. Ne rade univerziteti, ne rade vrtići, ne može se ići na dečje igralište. Znam do koje mere sva ta ograničenja oko kojih su se saglasili savezni nivo i pokrajinski nivoi vlasti predstavljaju udar na naš život i na našu ideju demokratije. To su ograničenja koja u Saveznoj Republici Nemačkoj nikada još nisu postojala.

Dozvolite mi da vas uverim da se za nekoga poput mene, za koga su putovanja i sloboda kretanja bila prava za koja smo se morali izboriti, ovakva ograničenja mogu opravdati samo ako su zaista apsolutno neophodna. Takva ograničenja se u jednom demokratskom uređenju nikada ne smeju uvoditi olako i mogu biti isključivo privremena. Ali, u ovom trenutku, ta ograničenja su neophodna da bi bilo moguće spasiti živote ljudi. Stoga smo od početka ove nedelje uveli pojačane kontrole na granicama i ograničenje ulaska u našu zemlju na graničnim prelazima sa nekim od naših najvažnijih suseda.

Ekonomiji, velikim i malim preduzećima, prodavnicama, restoranima, frilenserima već sada je jako teško, a naredne nedelje biće još teže. Uveravam vas da nemačka Vlada radi sve što je u njenoj moći da ublaži ekonomske posledice i da sačuva radna mesta. U stanju smo sve da uložimo što možemo, i to ćemo i učiniti, da bismo pomogli našim preduzećima i zaposlenima da izdrže ovaj period. I svi mogu da se oslone na to da će snabdevanje životnim namirnicama biti u svakom trenutku obezbeđeno. I ako se desi da se isprazne police u prodavnicama, one će ubrzo biti napunjene. Svakome ko ide u samoposlugu želim da kažem, ima smisla obezbediti sebi zalihe i uvek je to imalo smisla, ali uz meru. Pravljenje velike količine zaliha kao da nikada više ničega neće biti besmisleno je i nije solidarno. Dozvolite mi da sada izrazim svoju zahvalnost ljudima kojima se retko zahvaljujemo. Onaj ko ovih dana radi na kasi u supermarketu ili slaže robu na policama, on radi jedan od najtežih poslova koji trenutno postoje. Hvala vam što pružate podršku svojim sugrađanima i što radite na tome da sve dobro funkcioniše.

A sada bih vam rekla par reči o nečemu što mi je danas najurgentnija tema. Sve državne mere neće dati rezultate ako ne budemo primenili najefikasnije sredstvo protiv širenja virusa, a to smo mi. Kao što svako od nas može biti zaražen virusom, isto tako svako sada mora da pomogne, najpre tako što ćemo shvatiti ozbiljno ono što je danas važno. Ne treba da budemo u panici, ali ne smemo ni na trenutak da pomislimo da jedan pojedinac nije važan. Svačiji doprinos je od esencijalnog značaja. Svi su važni, potrebno je da se svi angažujemo.

Ova epidemija nam pokazuje koliko smo svi ranjivi, koliko zavisimo od obzira i ponašanja drugih ljudi, ali istovremeno i koliko zajedničkim naporima možemo da se zaštitimo i međusobno, jedni drugima ulijemo snagu.

Ova situacija zavisi od svakoga. Nismo osuđeni na to da pasivno istrpimo širenje virusa, jer imamo način kako da mu se suprotstavimo: iz obzira prema drugim ljudima moramo biti na odstojanju. Savet virusologa je jasan: nema više rukovanja, temeljno i često se moraju prati ruke, rastojanje između ljudi mora biti najmanje metar i po, i najbolje bi bilo da skoro uopšte ne dolazimo u kontakt sa starim sugrađanima, jer su oni posebno ugroženi. Znam koliko je teško to što se od nas traži. Upravo u vremenima krize želimo da budemo uz naše drage ljude. Za nas pažnja podrazumeva telesnu bliskost i dodir. Ali, sada važi upravo suprotno i to svi moramo da shvatimo. Sada je samo rastojanje izraz brige i ljubavi. Poseta ili putovanje koje nije bilo baš neophodno – sve to može da dovede do zaraze, i to bi sada trebalo izbegavati. Postoji dobar razlog zašto stručnjaci kažu da bake i deke ne bi sada trebalo da se viđaju sa unucima. Svi koji izbegavaju kontakte koji nisu apsolutno neophodni pomažu na taj način svima koji svakodnevno vode računa o sve većem broju pacijenata u bolnicama. Tako ćemo spasiti živote. Mnogima će to pasti teško. Važno je i da u takvoj situaciji nikoga ne ostavimo samog. Treba da vodimo računa o onima kojima trebaju podrška i briga. Mi ćemo kao porodice i kao društvo pronaći druge načine kako da jedni drugima pomognemo i budemo podrška. Već sada ima mnogo kreativnih načina koji se mogu primeniti uprkos virusu i uprkos njegovim posledicama po društveni život. Već sad ima unuka koji za svoje bake i deke snimaju podkast da ne bi bili usamljeni. Svi moramo pronaći način da pokažemo svoju privrženost i prijateljstvo dragim osobama. Tu su skajp i telefonski pozivi, i-mejlovi, a možemo poslati i pismo. Pisma se i dalje raznose. Sada imamo prilike da čujemo da postoje divni primeri u komšiluku gde ljudi pomažu starijim komšijama, koji ne mogu da idu u kupovinu. Sigurna sam da je tu još mnogo toga moguće učiniti i mi ćemo kao zajednica pokazati da nećemo jedni druge ostaviti na cedilu.

Apelujem na vas da poštujete pravila koja će važiti u narednom periodu. Mi ćemo kao vlada redovno proveravati šta se možda može korigovati, a i šta je možda potrebno dodatno uvesti. Nalazimo se u veoma dinamičnoj situaciji i nastavićemo da učimo kako bismo u svakom trenutku mogli da reagujemo i na neki drugi način. I to ćemo vam onda i objasniti. Stoga vas molim da ne verujete glasinama već uvek samo zvaničnim saopštenjima koja uvek prevodimo na mnogo jezika.

Mi smo demokratija. Ne živimo od prisile već u društvu u kojem delimo svoja saznanja i u gde svi građani imaju svoju ulogu u životu društva. Ovo je istorijski zadatak za nas i možemo ga obaviti samo zajedno. Potpuno sam sigurna da možemo savladati ovaj zadatak, ali koliko ćemo imati žrtava? Koliko ćemo izgubiti dragih ljudi? U velikoj meri na to možemo da utičemo mi sami. Možemo sada odmah odlučno svi zajedno da reagujemo. Možemo da prihvatimo trenutna ograničenja i da budemo podrška jedni drugima.

Ova situacija je ozbiljna. Sve će zavisiti, ne isključivo, ali će ipak zavisiti i od toga koliko svako od nas poštuje utvrđena pravila. Iako ovako nešto nikada još nismo doživeli, moramo da pokažemo da možemo da postupamo od srca i razumno i tako ćemo spasiti živote. To, bez izuzetka, zavisi od svakog od nas, a samim tim od svih nas zajedno. Čuvajte se i čuvajte sebi drage ljude. Hvala vam.

Add to the calendar
Angela Merkel Angela Merkel