Details

PolititKAS debate: Spoljni akteri i benefiti, mogućnosti i izazovi za Zapadni Balkan

 

Fondacija Konrad Adenauer, Beogradska otvorena škola i Fondacija Eduardo Frei organizovali su još jednu debatu u okviru programa PolitiKAS debate: Nova normalnost.

O „Uticaju spoljnih aktera na Zapadni Balkan“ prisutni su imali priliku da slušaju od Milana Krstića, docenta na Fakultetu političkih nauka.
Debatu održanu 25. maja 2021. putem ZOOM platforme moderirao je Pavle Nedić, istraživač-pripravnik na Institutu za međunarodnu politiku i privredu.

Cilj debate bio je da osvetlimo najvažnije interese i strategije spoljnih aktera koji utiču na Zapadni Balkan, teškoće koje spoljni uticaji izazivaju za njene države, kao i način na koji one tome mogu da se prilagode.

U svom uvodnom obraćanju Pavle Nedić je istakao da su „Sjedinjene Američke Države svetska super sila i akter koji je prisutan u svim delovima sveta pa i na Zapadnom Balkanu. Ovaj region je prostor na kome su one dugo bile uticajne i 90-tih bile ključne u rešavanju sukoba. Sa predsednikom Trampom dolazi do sprovođenja specifične spoljne politike i želje da se Amerika povuče iz različitih delova sveta i iz politike intervencionizma. Međutim, pred kraj Trampovog mandata dolazi do izvesnog zaokreta i zainteresovanosti za Zapadni Balkan i rešavanje određenih pitanja. Sa novom Bajdenovom administracijom najavljeno je i vraćanje Amerike na velika vrata u multilateralizam i igranje uloge koju je imala za vreme prethodnih administracija“.

 Da li će rešavanje situacije na Balkanu biti prilika za približavanje EU i SAD?

Milan Krstić je ukazao na „proaktivnost nove američke administracije i želju da se sinergijski deluje sa EU u nekim pitanjima, kao što je npr. dijalog Beograda i Prištine. To može da bude signal da se može postići rešenje uz podršku SAD, ali i neka vrsta garanta da će dogovoreno biti sprovedeno u delo. Mišljenja sam da će politika Bajednove administracije prema Zapadnom Balkanu biti načelno slična politici koju je sprovodio Donald Tramp.“

„Iz ugla Amerike, za uticaj Rusije i Kine ne bi trebalo da bude previše mesta na Zapadnom Balkanu. Dokumenta koja su potpisali Beograd i Priština su najindikativniji u tom pogledu, jer se u velikoj meri odnose i na to kako Beograd treba da bude orijentisan i prema Pekingu i prema Moskvi (5G oprema, diverzifikacija energetskih izvora…). Eventualna razlika u odnosu na Trampovu administaciju tiče se BiH. Bajdenova administracija će ponuditi pomoć da se reše neki institucionalni problemi u BiH i ona će još jače pomagati regionalnu ekonomsku integraciju koja je prerasla u zajedničko tržište“ zaključio je Krstić.

                        Strategije Rusije i Kine

„U bilateralnim odnosima Rusije i Kine, koje sada blisko sarađuju i imaju neku vrstu strateške saradnje, moglo bi da dođe do brojnih problema i to može da bude prilika za SAD da se približe Ruskoj Federaciji kako bi balansirali najozbiljniju pretnju po američku moć, Peking“, napominje Krstić.

Govoreći o uticaju Rusije, Krstić je istakao da „na lokalu Ruska Federacija ima različite izvore moći. Osnovni izvor u Srbiji, Republici Srpskoj, ali i u Crnoj Gori i Severnoj Makedoniji jeste prijemčivost Rusije kod velikog broja građana i popularnost koju uživa predsednik Putin u javnom mnjenju. Drugi važan izvor uticaja jesu gas i energenti imajući u vidu da je naš region gasno zavisan od Ruske Federacije. Treći izvor uticaja jeste činjenica da je Rusija članica Saveta bezbednosti UN-a. Pored toga postoje i trgovinski odnosi koji, iako nisu na najvišem nivou, ipak jesu važan trgovinski partner Srbije (u prvih pet i po izvozu i po uvozu)“.

„Što se tiče Kine, ona nije država sa većinski pravoslavnim stanovništvom, ali ima neku vrstu suptilne meke moći koja je sada naročito produbljena sa Covid vakcinaškom diplomatijom. Pored toga, Kina veliki broj građana vidi kao glavnog izazivača SAD, što je građanima Srbije čini prijemčivom zbog ožiljaka iz 90-tih. Kina je u svom delovanju u regionu fokusirana na ekonomski aspekt. Značaj Kine kao spoljnotrgovinskog partnera je u čitavom regionu u porastu“.

Efekti unutrašnjih podela, kriza EU i njen autoritet na Zapadnom Balkanu

COVID pandemija je pogoršala krizu unutar EU i donela novu perspektivu sagledavanja evropskih vrednosti. Svi procesi unutar EU se neminovno prenose i na Zapadni Balkan.

Krstić zaključuje da to „doprinosi opadanju evroentuzijazma kod građana i to vidimo i po podacima u istraživanjima javnog mnjenja. Naš proces pridruživanja traje dosta dugo i u međuvremenu su se desile kriza evrozone, migrantska kriza, Bregzit, delovanje tokom pandemijske krize. Pomenute krize su značajno uticale na legitimitet EU kao najvažnije normativne i transformativne sile u regionu.  Ključna stvar kada je u pitanju autoritet EU jeste u kojoj meri će finansijska kriza unutar EU uticati na dobrobit njenih građana. Loš primer je trenutno funkcionisanje Covax sistema i time se šalje loša poruka i građanima u državama koje pregovaraju za članstvo. Učestalost takvih dešavanja bi mogla izuzetno negativno da utiče na njenu popularnost u regionu. U EU se živi bolje nego na drugim mestima i da građani žele da uživaju evropske standarde življenja i mobilnosti i to jeste ono što EU čini prijemčivom.“

Kakva je budućnost i potencijal regionalne saradnje?

Krstić smatra da je za Zapadni Balkan najbitnije da se ekonomski integriše i da funkcioniše kao jedinstveno tržište, čije države teže ka tome da što pre postanu članice EU.

„Uz nastojanje da očuva dobre odnose sa Rusijom i Kinom koja će ekonomski postajati sve važnija, za Srbiju je važno da se  jasno pozicionira u pravcu svoje evropske budućnosti i članstva u EU kao svog srednjoročnog cilja na čijem ostvarenju treba raditi i iz ekonomskog, političkog i vrednosnog ugla“, zaključak je debate.