Details

у организацији Фондације Конрад Аденауер и Хришћанског културног центра др Радован Биговић.

У стваралаштву неколицине најпознатијих философа данашњице (Ален Бадју, Славој Жижек, Ђорђо Агамбен и други) приметан је феномен који је од стране хришћанског философа Горазда Коцијанчича (Љубљана) назван – „колонизација хришћанства“, који подразумева (зло)употребу хришћанских учењa за потребе неких философских ставова, а што не би било нарочито чудно да философи који то чине нису радикални атеисти или бар нехришћани. Стога је пред хришћанским теолозима и философима озбиљан задатак да расветле све аспекте овог феномена како бисмо се, ако не коначно одговорили, а оно бар приближили одговору на питање да ли је реч о легитимној употреби или злоупотреби хришћанског учења; и ако је реч о злоупотреби, да ли можда и у томе има нечег корисног за хришћанство. Циљ ове конференције био је расветљавање легитимности употребе хришћанских учења за теоријске поставке савремених философа који су радикални атеисти или нехришћани, као и проналажење одговора на питање да ли и шта хришћанство добија или губи тим и таквим интерпретацијама.

На конференцији је, у две сесије, презентовано шест реферата; говорили су проф. др Петар Јевремовић (Универзитет у Београду, Филозофски факултет), проф. др Богдан Лубардић (Универзитет у Београду, Православни богословски факултет), Горазд Коцијанчич (Народна и универзитетска библиотека, Љубљана), проф. др Предраг Драгутиновић (Универзитет у Београду, Православни богословски факултет), Славиша Костић (Хришћански културни центар др Радован Биговић, Београд) и Бојан Бошковић (Универзитет у Београду, Православни богословски факултет), а модерирао је Благоје Пантелић (Хришћански културни центар др Радован Биговић, Београд). Скуп је, у име оба организатора, отворила Јелена Јабланов Максимовић из Фондације Конрад Аденауер.

Поред начелне расправе (прва сесија), посебна пажња била је посвећена и читању посланица ап. Павла од стране ових философа, јер је он, како се до сада показало, за неке од њих најпримамљивији (новозаветни) аутор (друга сесија).

Први је говорио проф. Петар Јевремовић; он се начелно бавио феноменом колонизације кроз историју хришћанског мишљења, а посебно се осврнуо на однос који су хришћани имали према античком наслеђу. У дискусији након излагања је говорио о Жижековом односу према хришћанству, али и о сличном начину опхођења неких хришћанских богослова (Х. Јанарас) према нехришћанским философским учењима. Потом је проф. Богдан Лубардић детаљно и врло убедљиво критиковао Жижекову (зло)употребу хришћанских уверења. У дискусији је додатно образложио и аргументовао своју (негативну) оцену Жижеког приступа хришћанству. На крају прве сесије говорио је Горазд Коцијанчич, који је критичи преиспитивао универзализам познатог француског философа Алена Бадијуа. Пажњу слушалаца је посебно привукла његова идеја да се напише историја философије као историја учења о бесконачности, те је Коцијанчич у дискусији разјаснио тај свој предлог.

Другу сесију је отворио проф. Предраг Драгутиновић, који се бавио познатим Агамбеновим коментаром на Посланицу Римљанима ап. Павла. Драгутиновић је, са позиције новозаветне науке, извршио процену поменутог коментара. У дискусији је образложио зашто је важно и са те позиције критички преиспитивати коментаре овог типа. Након проф. Драгутиновића, свој реферат је прочитао Славиша Костић. Он је врло детаљно презентовао све аспекте Гагерове интерпретације ап. Павла. Последњи је говорио Бојан Бошковић, који се бавио Бадјуовим читањем ап. Павла. Бошковић је нарочито преиспитивао колико су основне Бадјуове „антифилософске“ и „метаонтолошке“ тезе спојиве са ликом и мишљу ап. Павла и хришћанском теологијом уопште.

Конференцију је, у има организатора, затворио отац Вукашин Милићевић, председник Хришћанског културног центра др Радован Биговић.