- Veoma je bitno ne gubiti više vrijeme. Što prije bude obrazovana stabilna vladajuća koalicija, to će prije proces približavanja Bosne i Hercegovine Evropskoj uniji ponovo dobiti zamah, kaže Wölkner.

Ali, smatra ona, za to će biti potrebno obrazovati koaliciju kojoj nije zajednička samo puka želja za vlašću, već i nešto više.

- Takva koalicija mora biti jedinstvena po pitanju najznačajnijih reformi i mora imati stabilnu većinu u parlamentu, naglašava Wölkner.

Jedan od najznačajnijih zadataka vlade treba da bude uklanjanje okolnosti koje su dovele do kršenja Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, ili tačnije rečeno uklanjanje diskriminirajućih odredbi iz Ustava BiH koje se tiču položaja "ostalih" i provođenje presude Evropskog suda za ljudska prava od 22. decembra 2009. u slučaju Finci - Sejdić.

- To je, naime, u BiH odlučujuće pitanje za daljnji tok procesa evropskih integracija. Implementacija ove presude trebalo bi da bude početak daljnjih, strukturalnih ustavnih reformi, a u okviru tih reformi treba postaviti pitanje kako je moguće u ustavnopravnom pogledu zagarantirati jednakost sva tri konstitutivna naroda, nacionalnih manjina i "ostalih", istovremeno ne opterećujući ustav dodatnim etničkim blokadama, kazala je Wölkner.

Jedan od glavnih ciljeva ustavne reforme treba da bude i smanjenje administrativnih struktura države i povećanje njihove efikasnosti. Wölkner smatra da bi to bio značajan korak, jer bi na taj način bila stvorena osnova za preuzimanje evropske pravne stečevine.

- Da bi država bila u stanju ispuniti kriterije Evropske unije, ona mora biti sposobna da djeluje. A postojeće ustavnopravne osnove Bosne i Hercegovine otežavaju preuzimanje vrlo zahtjevnog acquis communautairea, poručila je.

Međutim, Wölkner upozorava da sama ustavna reforma nije dovoljna za integraciju Bosne i Hercegovine u Evropsku uniju.

Još jedna bitna pretpostavka jeste donošenje zakona o popisu stanovništva.

- Ako Bosna i Hercegovina planira da stekne status kandidata za prijem u EU, onda će upravo aktuelni podaci o stanovništvu i domaćinstvima biti od velikog značaja. Naime, Evropskoj komisiji će takve informacije biti potrebne, kada bude trebalo dati mišljenje o prijavi Bosne i Hercegovine za sticanje statusa kandidata, te kada bude trebalo utvrditi visinu pristupne pomoći, naglasila je.

Wölkner navodi da ta pomoć ima ogromnu ulogu u procesu preuzimanja evropskih standarda, jer zemlji kandidatu služi za znatna strukturalna prilagođavanja povezana sa integracijom u EU.

Također, da bi Bosna i Hercegovina mogla da iskoristi tu pomoć u punom obimu, neophodno je konačno osnovati nezavisno tijelo za kontrolu državne pomoći, na što je i EU nekoliko puta upozoravala.

Takvo tijelo, odnosno agencija bila bi nadležna za uredno funkcionisanje tržišta i stvaranje uslova za fer konkurenciju. A za Bosnu i Hercegovinu i njeno učešće na Zajedničkom tržištu Evropske unije hitno je potrebno povećati konkurentnost njene privrede. Prvi korak prema tom cilju bila bi harmonizacija različitih pravnih propisa unutar BiH, te stvaranje jedinstvenog ekonomskog prostora.

- Dakle, očekivanja koja se postavljaju pred novu vladu vrlo su jasna: odlučno vratiti proces približavanja Evropskoj uniji u centar pažnje. A uspjeh nove vlade treba mjeriti prema tome da li će članovi vladajuće koalicije uspjeti da postignu kompromise oko centralnih političkih pitanja i da li će time uspjeti da brzo pokrenu najznačajnije reforme, kazala je u razgovoru za Fenu direktorica Predstavništva u BiH Fondacije Konrad Adenauer Sabina Wölkner.

(Fena)