Детаљи

U saradnji sa Centrom za podršku demokratskim inicijatiama, Fondacija Konrad Adenauer održala je 23. oktobra konferenciju „Političke partije i mediji“. Konferencija je realizovana na Fakultetu političkih nauka Beogradskog Univerziteta, upravo gde se školuju budući političari i novinari.

Na ovom skupu učestvovali su predstavnici svih partija demokratskog bloka – DSS, DS, G17Plus i SPO. Predstavnici DSS-a i DS-a izneli su svoje kratke uvode, jedni iz ugla vladajuće strukture, a drugi – kao opozicija.

Slavko Živanov, šef Info-službe DSS-a, istakao je značaj slobode medija u demokratskom društvu, istovremeno naglasivši da tu slobodu dostižu samo profesionalni mediji. Obezbeđivanje okvirnih uslova za ostvarivanje te slobode jeste u odgovornosti političkih partija odnosno skupštine. Međutim, partije nisu na vrhu liste onih koji instrumentalizuju, kontrolišu... medije. Ekonomski moćnici, kao finansijski centri, imaju određenu aspiraciju na medije: „Tranzicija u medijima je posle pada Miloševićeve vlasti koja se prema poslušnim medijima apsolutno odnosila govorom straha, iznedrila novac kao mnogo moćniju prepreku jačanju profesionalizma od političke instrumentalizacije“. Ukoliko se čini da je odnos političkih partija i medija nečim opterećen, onda to iz razloga zloupotrebe moći pojedinaca a ne cele partije, s jedne strane, i nepostojanja medijske profesionalnosti, s druge strane. Mediji su neprofesionalni kad novinari plasiraju svoje subjektivne stavove: „previše je ličnog u izveštavanju medija. Novinari su objedinili i izveštaje i komentare u neku objedinjavajuću formu. Vrlo je teško naći neutralan tekst“. Po mišljenju Živanova, mediji nisu ti koji treba da vode politiku, već novinari treba da poznaju oblast kojom se bave.

Predstavnik Demokratske stranke, Nebojša Ristić (predsednik resornog Odbora za medije) rekao je da su mediji, zapravo, lakmus papir; oni reflektuju aktuelnu opštu društvenu situaciju, a za koju je odgovorna Vlada. Predstojeći izbori bili bi ozbiljna prilika da se ponovo sve učini, kako bi doneseni medijski zakoni mogli bez izuzetka da se sprovode. Mediji ne smeju da budu u funkciji starteškog partnera stranke, već merilo razvoja demokratije.

Iz ugla medija o ovom odnosu govorila je Ljiljana Smajlović, glavni i odgovorni urednik lista „Politika“: poličari danas više zaziru od toga da im se ne prebaci pritisak na medije, smatra Smajlovićka: „Ne smatram pritiskom kad neko iz stranke pozove i ukaže na potez koji smatra nekorektnim“. Problem nastaje kad političari odnosno partije očekuju od glavnih i odgovornih urednika da pišu neutralne tekstove. Svi imaju legitimno pravo da se bave politikom, a mediji treba da podstiču politički način razmišljanja i unapređuju političku kulturu. Prepreka u uspostavljanju optimalnog odnosa između stranaka i medija biće otklonjena, kad se bude shvatila uloga medija da oni moraju da informišu javnost o svim aktuelnim i temama od javnog značaja.

Iz daljih izlaganja panelista i učesnika u diskusiji može se sledeće sumirati:

-U osnovi, odnos između partija i medija nije problematičan, izuzev sporadičnih slučajeva. On bi se optimalizovao kad bi došlo do institucionalnog odvajanja partija i medija, konsolidovanja medijskog tržišta (uspostavljanje okvira koji bi onemogućili «industrijalizaciju» medija), i konačno – svakodnevne komunikacije između medija (glavnih i odgovornih urednika) i stranaka (šefova resornih službi) u skladu sa utvrđenim principima i standardima Evropske unije.

-Savremeni medijski koncept uticao je na prirodu, na način delovanja političkih partija. Naime, zapaženo je da je ojačanom ulogom medija frapantno oslabljena uloga članstva da direktno informišu građane o radu i planovima stranaka, i time grade međusoban odnos poverenja. Rezultat ovoga jeste da partije ne mobilišu građane neposredno, već preko medijskih kampanja koje su postale pravi «public events». Mnogobrojni talk-showi, tv- dueli doprineli su tome da su jedino istaknute vodeće partijske (uglavnom predsednici stranaka), te ličnosti koje građani identifikuju sa partijama. Time građani vrednuju i izjašnjavaju se, zapravo, za lidera stranke, a ne za partijski program.

-Mediji su izborili sebi poziciju Natčinjenog, jer su oni ti koji propisuju šta jeste «in», šta jeste trendseterski. Stoga su poličari «prinuđeni» da na svojim javnim nastupima budu u saglasju sa mainstream-om (da bi bili medijski propraćeni), često i odustajući pritom od stranačkih programa i političkog rezona partije.

Glavna poruka sa konferencije, koju su mediji preneli, jeste da je uticaj tajkuna na medije veći no političkih partija. Nažalost, najčešći model za profilisanje medija jeste finansiranje određenih medijskih programa i sadržaja od strane ekonomskih magnata.

Konferencija «Političke partije i mediji» bila je prva prilika da se predstavnici političkih partija i medija okupe i zajedno razmotre aspekte svog odnosa i saradnje. Pokazana obostrana spremnost da se produbi saradnja jeste jasan signal da Fondacija Konrad Adenauer treba nadalje da pomaže novinarima u profesionalizaciji njihovog rada, i dostizanju nezavisnosti. S druge strane, konferencija je ukazala da KAS i dalje treba da doprinosi jačanju medijskog rada političkih stranaka.