Детаљи

Škola se odvija po principu osnovnog i naprednog nivoa. S obzirom na činjenicu da je 2012. godina izborna godina u Srbiji, Fondacija Konrad Adenauer i Demokratska stranka Srbije su posle VII Letnje škole napravile odabir kandidata koji su od 16-17. septembra 2011. godine po-hađali seminar „Srbija na raskršću“, koji je svojim temama trebalo da zaokruži jedan ciklus obuke omladinaca koji će aktivno učestvovati u predizbornoj kampanji.

Predavači Fakulteta političkih nauka Dragan Živojinović i Vladimir Pavićević su uvodnim i završnim predavanjima napravili okvir za teme kojima su se učesnici seminara bavili tokom dva dana. Ko su politički i ekonomski partneri Srbije u regionu i Evropi? Koliko odnos snaga u svetu utiče na kretanja u Srbiji i na koji način Srbija to može na najbolji način da iskoristi? Dragan Živojinović je ukazao na doba „tranzicione anksioznosti“ Džona Ajkenberija prema kome “države u usponu žele da pretvore svoju novostečenu moć u značajniji uticaj u globalnom sistemu - da preoblikuju njegova pravila i institucije u skladu sa njihovim vlastitim interesima“.

S druge strane, sile u opadanju se plaše gubljenja kontrole nad međunarodnim sistemom i zabrinute su za bezbednosne posledice svoje oslabljene pozicije. U svetu koji balansira između rastuće ekonomske sile Kine i Sjedinjenih Američkih država, Srbija se kao sasvim mala, ali regionalno važna zemlja, suočava sa potpuno drugačijom vrstom problema. U skladu sa tim, kao i okruženjem koje je većinski deo Evropske unije i bezbednosne Evroatlanske alijanse, Srbija bi svoje prirodne saveznike trebalo da traži unutar Evropske unije. To potvrđuje i činjenica da EU čini i najveći deo tržišta na koje Srbija izvozi svoje proizvode. Veličina i trenutne mogućnosti naše ekonomije nas, ipak, u najvećoj meri usmeravaju ka regionu. Rast BDP-a od oko 4% u poslednjih desetak godina, na žalost, nije baziran na proizvodnji tj. izvoznoj privredi, već na uslugama.

Pad ili stagnacija proizvodnje su pokazatelji da je Srbiji potrebna ozbiljna reindustrijalizacija zemlje, koja po nekim osnovnim pokazateljima, nije realna ni na srednji rok. Pozitivno je što se predviđa ulaganje u nauku od 400 miliona evra do 2020. godine. Biljana Stepanović, direktorka Business Info Group-e, smatra da usvojena Strategija i politika razvoja industrije Srbije 2011-2020 predstavlja listu želja koje su u ovom trenutku neostvarive, sve dok se ne uvaže primedbe i zahtevi realnog sektora. Predstavnici stranih investitora i domaće privrede godinama insistiraju na reformi poreskog sistema i javnog sektora, kontroli javnih nabavki, efikasnijem pravosuđu, predvidivom kursu i inflaciji ispod 10% kako bi svoj proces proizvodje i plasman proizvoda učinili rentababilnim, predvidivim i konkurentnim. Bez tih preduslova Srbija teško može biti konkurentna na regionalnom i evropskom tržištu.

Važan deo evropskih integracija Srbije čini i politika životne sredine, koja se kod nas tek od skora vezuje za sve postojeće ekonomske procese. Vladimir M. Pavlović iz Beogradske otvorene škole je učesnicima seminara predstavio aktere i instrumente u procesu kreiranja politike životne sredine u EU, osvrnuvši se posebno na oblast standardizacije i proces odlučivanja. U okviru Nacionalnog programa integracije (NPI) Srbija je prvi put uspostavila vezu između evropskog zakonodavstva i srpskih propisa tako da se praćenje stepena i napretka harmonizacije odvija pregledno. Međutim, odsustvo praktično-političkog pristupa, nedovršena tranzicija, manjak finansijskih sredstava i najviše potpuno pogrešno shvatanje procesa evropskih integracija od strane političkih elita čine da se pitanje politike životne sredine u Srbiji nalazi u zapećku.

Intenzivan dvodevni seminar i radoznala publika, koja se nije libila da se sa predavačima upušta u ozbiljne diskusije, učinili su da obe strane po okončanju seminara budu zadovoljne. Uvođenje novih tema i stalno dizanje nivoa kvaliteta seminara koji se organizuju u saradnji sa Centrom za edukaciju Demokratske stranke Srbije pokazali su se još jednom ispravnim.