Детаљи

i inspekcije u oblasti poljoprivrede vrati u normalu.

Golubović je ukazao i da će međuregionalna saradnja dati efekte jer je ceo region u slicnom problemu zbog pojave toksicnih supstanci u lancu ishrane.

Prisustvo toksina u kupovnom mleku vec vise nedelja potresa javnost i ukazuje da su Srbijji potrebne sistemske reforme u poljoprivredi.

Problem prisustva aflatoksina u mleku koštaće nas stotine miliona evra, jer država nije reagovala na vreme, izjavio je agroekonomista i bivsi ministar poljoprivrede Goran Živkov. „Ministarstvo (poljoprivrede) sada radi sve što treba da radi, ali je pitanje zašto to nije ranije radilo", istakao je Živkov, dodajući da je trebalo preduzeti odgovarajuće korake imajući u vidu da se i jesenas znalo za pojavu aflatoksina u kukuruzu. Živkov tvrdi da se ranije reagovalo, šteta bi bila mnogo manja.

Nasuprot Živkovu, predstavnici Ministarstva poljoprivrede i Instituta za ekonomiku poljoprivrede istakli su da je hrana u Srbiji potpuno bezbedna, a da je sve što je sumnjivo povučeno iz prometa. Direktor Instituta za ekonomiku poljoprivrede, Drago Cvijanović, kazao je da aflatoksin u Srbiji nije poznat od juče, nego u poslednjih trideset godina i više, a cela ova priča je, prema njegovoj oceni, "više ispolitizovana".

On je istakao da su fitosanitarna i veterinarska služba u Srbiji uvek bile vrhunske, i mogu se uporediti sa bilo kojom zemljom Evrope i sveta, a do problema je došlo zbog pucanja repro-lanaca, jer se pojavio veliki broj malih gazdinstava koja su praktično ostala bez nadzora i kontrole. Cvijanović je zaključio da Srbija ipak još uvek jede kvalitetnu hranu, a da uvek može da se desi neki ovakav slučaj.

Evropska unija jeste šansa za poljoprivredu Srbije, ali zajedničku agrarnu politiku EU ne treba slepo slediti, već naći sopstveni model i odgovarajuća rešenja za domaće uslove, složili su se danas učesnici foruma. Kako je istaknuto, neophodne su investicije u agrar, posebno u prerađivačke kapacitete, podizanje konkurentnosti, udruživanje i edukacija poljoprivrednih proizvođača. Sa druge strane, harmonizacija i uskladjivanje zakona sa paketom zakona Evropske Unije su neminovni uslovi za clanstvo u istoj.

Državni sekretar Golubović је rekao da Srbija od 2000. godine do danas nije iskoristila mogućnosti koje joj je pružala Evropa u sektoru agrara, pa smo sada u problemu kako brzo da se pripremimo za skoru liberalizaciju tržišta. Predstoje nam veliki izazovi u pogledu donošenja Strategije razvoja poljoprivrede, koja će biti rađena po principima strategije EU, osnivanje Nacionalne referentne laboratorije, kao i akreditacije Uprave za agrarna plaćanja.

Takođe, farmere u Srbiji treba pripremiti za žestoku konkurenciju, naglasio je Golubović, upozorivši da su neke zemlje EU od izvoznika poljoprivrednih proizvoda postale uvozno zavisne. On je podsetio i da je Srbija nedavno usvojila Zakon o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju, koji je po prvi put sistematski uredio tu oblast.

Drago Cvijanović rekao je da treba što hitnije doneti Strategiju razvoja poljoprivrede, ponovo uspostaviti pokidane repro-lance, identifikovati i uvažiti komparativne prednosti pojedinih regiona u zemlji. On je naglasio da nema razvoja agrara bez specijalizacije, organizacije i kooperacije.

Iskustvo stranih investitora i perspektive stranih investicija

Vesko Perović, predstavnik holandske firme Heineken, kazao je da ta holandska kompanija ima pozitivna iskustva u našoj zemlji, partnerski odnos sa dobavljačima, kao i da pivo "Amstel" proizvedeno u Srbiji izvozi na Tajvan i na tržišta regiona. Vizija Hajnekena je da koristi domaće resurse i sarađuje sa domaćim dobavljačima, što ćemo činiti i dalje, naveo je Perović.

Ovakvih pozitivnih primera nema bas puno u Srbiji i vise su izuzetak nego pravilo. Relativno mali broj inostranih firmi se odlucuje da u oblasti agrara investira u Srbiju zbog brojnih administrativno-pravnih i infrastrukturnih prepreka ali i nedostatka stucnih kadrova. Jedan od retkih primera stranog ulaganja koje dolazi iz Ujedinjenih Arapskih Emirata na zalost nije pomenuto niti je bilo predmet diskusije, iako je u medijima najavljivano kao najveci strateski napredak koji ocekuje Srbiju u oblasti agrara.

Jaki i slabi regioni

Iako se regionalizacijom zelelo postici da svi regioni budu ravnopravno tretirani, cinjenica je da Vojvodina bez izuzetka uziva prednost a da se istocni i juzni regioni Srbije na zalost stavljaju u drugi plan. Bez obzira na opravdanost takve politike, realnost potvrdjuje da strani investitori izbegavaju takve regione i da bez pomoci drzave oni ne mogu samostalno stati na noge i postati primamljivi za ulaganje.

U diskusiji takodje je konstatovano da je situacija u poljoprivredi veoma slicna i u drugim granama privrede, npr. industriji. Mnoge reforme bi mogle i trebale na isti nacin da obuhvate i te grane privrede. Skup je nastavljen na malom koktelu i osvezenju uz diskusiju ucesnika i referenata. Fondacija Konrad Adenauer ce i ubuduce pratiti i podrzavati napore za evropsku reformu privrede u Srbiji.