U središtu pres-konferencije bila je diskusija o povodima, sadržaju, akterima i akcionom planu takozvane Medijske strategije Srbije. Kako bi se regulisala medijska scena u Srbiji, Ministarstvo kulture RS pokrenulo je 2010. godine projekat izrade Medijske studije. Ona bi trebalo da bude osnova za izradu sledećeg više pozicioniranog dokumenta: Medijske strategije. Jer, kako većina pristalica izrade Medijske strategije smatra, samo Medijska strategija može da ponudi jake, dobro utemeljene stubove za izgradu profesionalnih, demokratski i pluralistički kvalifikovanih medija u Srbiji.

Ovo stanovište je potpuno na mestu. Međutim, inicijativa vlade za ovu strategiju dolazi, po mišljenju izvestilaca, dolazi mnogo kasno – tek posle deset odnosno jedanaest godina. Jer, posle tolikog perioda koji je prošao od smene režima 2000. godine, posle toliko godina započetih reformi u medijskom sektoru, namera Ministarstva kulture da se sada startuje sa izradom Medijske strategije odražava ili političku nezrelost ili, pak, nameru političara da ionako haotičnu medijsku scenu učine još komplikovanijom.

Član monitoring-tima prof. dr Miroljub Radojković (Fakultet političkih nauka, Odsek za komunikologiju) smatra da je ovakva predložena Strategija osuđena na neuspeh. Ona, naime, ne predstavlja jedan ozbiljan dokument jer sadrži uglavnom pobrojane želje koje bi trebalo realizovati, ali samo normativno – izglasavanjem novih odnosno izmenjenih medijskih zakona. Kontradiktorne teze o medijskoj reformi da, na primer, država treba svoj udeo u medijima da proda, ali da ista ta država treba da iz svog budžeta pomogne razvoj medija, govore o tome da će srpski mediji i u budućnosti najverovatnije ostati nepromenjenog statusa: mediji će i nadalje biti pod uticajem politike.

Zadaci koje treba ispuniti da bi se moglo govoriti o objektivnim, profesionalnim, nepristrasnim medijima nisu, nažalost, pronađeni u ovom predlogu Strtegije. Zoran Preradović (urednik on-line izdanja Econom:easta) izrazio je nadu da će bar relevantna novinarska udruženja i sindikati ukazati na neophodnost da se konačno definišu kolektivni ugovori, socijalni status kao i uslovi rada novinara. Tamara Skrozza (novinarka nedeljnika „Vreme“) i Đorđe Vlajić (direktor Radio programa Beograd 1), takođe izvestioci medijskog monitoringa, posebno su naglasili značaj poštovanja novinarskih etičkih standarda kao i transparentnosti medijskog vlasništva.

Ova stručna i kompententna diskusija okupila je ne samo novinare već i predstavnike Republičke radio-difuzne agencije kao i medijske eksperte. Projekat medijskog monitoringa KAS u kontinuitetu doprinosi ne samo etabliranju javne debate o važnim medijskim temama. Davanjem smernica i preporuka monitoring-tima, KAS pokazuje svoju dobru nameru i podržava profesionalizaciju srpskih medija, no i demokratizaciju srpskog društva.