Online-Seminar
Детаљи
Prva u nizu debata na temu „Kreiranje javnih politika u lokalnoj zajednici” održana je 6. oktobra 2020. godine. Svoje iskustvo su izneli Biljana Dakić Đorđević izvršna direktorka Trag fondacije i njen sagovornik Vladimir M. Pavlović, savetnik za javne politike u Beogradskoj otvorenoj školi. Gradonačelnik opštine Stari grad Radoslav Marjanović je bio sprečen da učestvuje u debati.
Da li su i koliko građani uključeni u procese donošenja odluka? Kako treba odlučivati o trošenju resursa lokalne samouprave - referendumom ili istraživanjem javnog mnjenja? Koje su preporuke za unapređenje procesa kreiranja javnih politika u lokalnoj zajednici? Ovo su samo neka od pitanja o kojima su učesnici debate diskutovali.
Koji su neophodni preduslovi za kreiranje uspešnih javnih politika?
Govoreći o kreiranju javnih politika u lokalnoj zajednici u kontekstu evrointegracije Srbije, istaknuto je da „građani treba da znaju da je demokratija „jedina igra u gradu“ i da postoje jasno određena pravila igre koja podrazumevaju poštovanje vladavine prava i ljudskih odnosno građanskih prava i sloboda, koje uzimaju u obzir transparentnost rada institucija, njihovu odgovornost i pre svega promovisanje i podsticanje građanskog učešća u ovim procesima“. Pored toga „neophodno je da se uspostave određeni standardi i norme koji mogu da osiguraju i zaštite kvalitet života u tim zajednicama kao što su zaštita javnih resursa, pitanje podrške ekonomskim aktivnostima u lokalnim zajednicama, pitanje osećaja ljudske bezbednosti i sigurnosti itd.“
„Uspostavljanje i jačanje poverenja između organa vlasti i građana, osnova je na kojoj počiva svako demokratsko društvo, a koje je na različite načine i na različitim nivoima u našoj državi duboko narušeno“, istakla je Biljana Dakić Đorđević. „Kritika koja dolazi od strane građana, ne treba da bude shvaćena kao neprijateljska, već bi trebalo da otvori prostor za saradnju lokalne samouprave i organizacija civilnog društva zato što samo kroz zajedničko pokretanje tema i kroz multisektorsku saradnju, može da dođe do generisanja konkretnih stvari koje su građanima i lokalnim zajednicama potrebne“, dodala je Dakić Đorđević.
„Pored poverenja, od ogromne važnosti je i obrazovanje. Lokalna samouprava mora da obrazuje građane i druge aktere van sistema lokalne samouprave i da taj proces teče uzajamno“, istakao je Vladimir M. Pavlović. „Bez obzira na potrebe građana i njihovu racionalnost, dužnost lokalne samouprave je da obezbedi prostor i razvije dvosmerni odnos da mi kao građani, možemo svoje potrebe jasno da iskazujemo, a onda kroz zajedničku saradnju između lokalne samouprave i građana dođemo do definisanja prioriteta. Nemoguće je odgovoriti na svaku potrebu građana“, dodao je Vladimir M. Pavlović i zaključio da „ako je proces donošenja odluka transparentan, odgovoran i inkluzivan, onda je tu i podela odgovornosti, a osećaj zajedništva je mnogo veći“.
Pored poverenja i obrazovanja, ključna reč u čitavom procesu je i hrabrost, koja leži na političarima koji su deo sistema uprave koja funkcioniše na jednom izuzetno monolitnom sistemu koji je vrlo loš kada je u pitanju donošenje odluka na lokalnom nivou, dodao je Pavlović, a Biljana Dakić Đorđević istakla da je tu „i građanska odgovornost, koja se direktno oslanja na pitanje legitimiteta“.
Decentralizacija i uloga medija
Kako bi proces kreiranja javnih politika na lokalnom nivou bio što uspešniji, neophodno je sprovesti decentralizaciju, osluškivati specifične potrebe lokalnih zajednica, jer jednostrana rešenja koja se nameću ne mogu prepoznati sve specifičnosti raznolikog društva i države kao što je Srbija. Preduslov za sve navedeno je postojanje otvorenog dijaloga koji se kontinuirano odvija i koji obezbeđuje i podstiče učešće građana u javnom životu zajednice, koristeći se mehanizmima koji već postoje.
Kao vrla važna, u ovom procesu se ističe i uloga lokalnih medija koji su neka vrsta prevodioca, izvestioca i tumača onoga što sa jedne strane rade lokalne samouprave i na koji način donose i sprovode određene javne politike, a sa druge strane, šta je to što su realne potrebe građana i na koji način se primena tih politika konkretno odražava na njihove potrebe.
Primer dobre prakse - Kruševac
Primere dobre prakse sa učesnicima debate podelio je Zoran Tomić, narodni poslanik Srpske napredne stranke iz Kruševca. Kako je Tomić naveo u Kruševcu je uvedena praksa u okviru koje svake treće nedelje u mesecu, 54 mesne zajednice dostave gradskoj upravi četiri prioriteta za narednu godinu koji bi trebalo da se realizuju. Kada je u pitanju planiranje, prva instanca jesu upravo saveti mesnih zajednica, čiji se članovi biraju po personalizovanom modelu, a koji su glavni posrednici između građana i, u ovom slučaju, gradske uprave. Na osnovu navedenih potreba, kreira se plan investicija koji se uvek odnosi na period od tri godine sa procenom koliko je potrebno vremena i drugih resursa za realizaciju određenih potreba građana.
„Politike kao takve pripadaju lokalnim zajednicama, a ne pojedinačnim partijama i to mora biti princip koji osigurava da ukoliko dođe do promene vlasti ne dolazi do radikalne promene određenih politika i strategija i do obustavljanja prethodnih promena i projekata koji su bili uspešni“, zaključila je Biljana Dakić Đorđević.
Za više informacija o narednim PolitiKAS debatama, posetite naš sajt: www.bos.rs/politikas/
